asked 8 years ago Dobar dan želim. Nakon dugo razmišljanja, nedoumice, nezadovoljstva, razgovora sa samom sobom, meni dragim ljudima, odlučila sam da Vam se obratim u nadi da mi možete pomoći da ”pronađem sebe”. Naime, tek godinu i po dana sam u braku koji je prepun svađa, nerazumijevanja, različitosti koje su došle do izražaja ten nakon mog potpisa, makar takav utisak imam. Moj suprug od mene očekuje previše, da uvijek izgledam dobro, da vodim računa o sebi, mješa se čak i su kućne poslove, da li sam nešto očistila kako treba, da li sam nešto otukla, ili lupnula vratima kako ne treba…sve su to stvari koje su počele da utiču negativno na mene, do te mjere da sam postala krajnje ogorčena i nezadovoljna. Kad puknem, on se povuče, bude tako dobar nekoliko dana, onda se priča nastavlja. Neprijatan je kad mi neko dođe u goste, jer nije pravo vrijeme, moje ne želi da posjećuje, a ja njegove moram da ispoštujem čai i onda kad pretpim neke uvrede od njih. Počinje da mi nalazi mane, kako hodam, kako izgledam, kako se oblačim…Šta god da prokomentarišem, on udara kontra mišljenjem. Ne trudi se da postanemo roditelji. Postoje naravno i oni lijepi trenuci,ali su postali jako rijetki, te se pitam, da li je zaista pametno samo otići, jer su očigledno konstruktivni razovori neefikasni i kratkog daha ili nastaviti ovim tempom pa ko preživi…Ne mogu trezveno više ni da razmišljam ni donosim odluke, jer sam jako iscrpljenja. Da li je ovo zapravo pokazatelj ”neljubavi” njegovoj prema meni? Na koji način treba da pristupim sebi, njemu? Postoj li neki vid komunikacije koji ja ne znam a mogla bi da primijenim u svemu ovome?
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Draga,
Pravi psiholog ce ti reci da odgovor moras da das ti sama, da ne moze niko da ti kaze da uradis ovo ili ono, da ti treba da radis na sebi iako ti vidis da je problem u njemu i tako dalje.
Ja nisam psiholog, ali sam udata sa dosta staza, i zabavljali smo se dugo pre braka.
Moje misljenje je da svaka velika stvar u zivotu, sa sobom nosi promene u segmentima koje nismo slutili da ce da obuhvati. To znaci, da brak zahteva prilagodjavanje oba partnera. To dalje znaci da ce sad njemu da smeta kako ti koristis pastu za zube i kako stavljas ves na susenje, a njemu koje zacine stavlja dok kuva ili kako baca prljav ves na pranje. Balalnim primerom pokusavam da kazem da kad zivis s nekim (pa bio to cimer, ili roditelji, ili neko koga volis) to zahteva da se prilagodite jedno na drugo.
Moj muz posle 15 godina braka ne ume ili ne zeli da namesti krevet onako kako ja zelim, i da opere sudoperu posle pranja sudova ili pakovanja sudova u masinu, on uvek ostavi kapi na sudoperi koje se osuse i mene izbacuju iz takta.
Ali, primedbe tipa kako si se obukla/rekla nesto/ nasminkala/ nalakirala nokte i to sto ne zeli da ide kod tvojih, ali podrazumeva da ti ides kod njegovih… to nije cool. To je sebicno i bezobrazno. I na to nemoj da pristanes. Ako ne zeli da to promeni, skloni se. To ce da postaje sve gore i gore, i to nikad nece promeniti tako sto ce shvatiti da je to pogresno, pa ce prestati. To ne biva. Ovo ako ne zeli da izbaci posle tvojih pobuna, on to nece nikad ni promeniti, samo ce biti sve gori i gori.
Pitanje je sta ljubav jeste, a sta ljubav nikako nije. A to ljubav nikako nije.
Ja bih mog muza tukla makar jednom dnevno, a najcesce vise puta dnevno. Svako putovanje i priprema za putovanje se zavrsi svadjom i predinfarktnim stanjem, koliko me nervira. Verovatno i ja njega. Ali ja ga volim i zivot bih dala za njega.
Ne znam da li sam pomogla, volela bih da jesam…
Velika
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Izvinjavamo se što ste duže čekali naš odgovor.
Svaki naš vid komunikacije sa bitnim osobama jeste često odigravanje naših starih naučenih šema za dobijanje pažnje. Rezultat ovakvih komunikacja jesu najčešće loši osećaji – nervoza, krivica, bes, ljubomora, itd.
Ne možemo govoriti o tome da li vam on ovakvim ponašanjem pokazuje da vas ne voli, jer postoje drugi indikatori zbog kojih možemo upravo reći suprotno. Ali svakako da brak jeste jedan novi način života koji od vas zahteva nove adaptacije, često i upoznavanje novih strana partnerove ličnosti. Naravno, nešto od toga nam se neće svideti i to je u redu. Vaše je pravo da ne ostajete u odnosima koji vam smetaju i koji vam oduzimaju više nego što vam daju.
Naravno, odnos grade dve osobe, zato možete razmisliti o tome na koji način i vi imate ulogu u ovakvom odnosu? Kako vi odigrate svoj deo? Kako biste stali sledeći put i sprečili ovakvu razradu? Budite sa osećanjima koja vam se javljaju i otvoreno razgovarajte o njima sa vašim partnerom jer je to jedna od njegovih uloga u braku – da vas sasluša.
Srdačno,
Ognjen Vukotić