asked 8 years ago Moja cerka ima 22 godine i trenutno je u inostranstvu vec tri meseca.Obzirom da joj je tamo dobro, pomenula je da bi ostala i dalje. Ja sam joj rekla da po mom misljenju to nije dobra ideja, iznela joj realne razloge i nisam je podržala u tome jer mislim da nije suština dobrog roditeljstva u klimanju glavom i podržavanju, već u iznošenju svog stava.Imali smo neka neslaganja oko njenog ostanka tamo ali smo se pomirili s njenom odlukom kakva god da je. Međutim, ona je ipak donela odluku da se vrati, naravno naglasila je da je odluka iskljucivo njena ali je isto tako iznela niz optužbi na racun porodice, izvređala me je i vidim da me krivi jer je ostala bez moje podrške. Lose se osecam zbog toga, ne znam kako da se oslobodim osecaja krivice koji mi je nametnula, a i dalje mislim da nisam kriva….Ne znam na koji nacin da popravim odnos s njom jer mislim da je vec dosta narusen…
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Pretpostaviću da se radi i osobi koja je punoletna i koja bi trebalo da bude svesna svojih odluka, želja, itd. Kao takva, ona ima potpunu slobodu da odluči o tome kako i gde će živeti svoj život; ako je tako, u tome vi imate jako malu ulogu.
Medjutim, veliki broj ljudi ostaje sa velikom potrebom za spoljnom podrškom i onda kada je ta potreba sasvim sporedna. Te su tako njene odluke i njeni procesi, potpuno njeni.
Razmislite da li je osećaj krivice, medjutim, nešto što vi osećate često tokom vašeg odnosa i da li se dešavalo da i ranije osećate krivicu kao rezultat vaše komunikacije? Ponekad je osećaj krivice, način da se povežemo sa bliskim osobama, kada ne umemo ni na jedan drugi. Ona nam govori da nam je do tih osoba stalo i onda kada se sa njima ne slažemo potpuno.
Pokušajte otvoreno i iskreno da komunicirate sa njom o vašem osećaju krivice, pokušajte da je vidite autentično sa njenim potrebama, bez osudjivanja njenih stavova, jer je možda to ono što je potrebno vašem odnosu.
Srdačno,
Ognjen Vukotić