Ja prosto visr ne znam sta i kako. Elem…slobodno mogu reci da svog oca volim i postujen iznad svega, ali isto tako mogu reci i da ob i mama nikada bisu imali lep brak, i da sam odrastala uz njihove svadje. Pre nekoliko meseci san se udala, pa sa tim i krecu sve muke. Hvala Bogu, ne sto se tice mog braka. Od kako su ostali sami, on je previse cudan, meni prica kako ga mama vara, kako je to i ranije radila, pominje i gde i sa kim, ma pretvorio se u kvazi detektiva. Svaki put ka dodjem do njih, on obavezno iskomentarise kada je tacno drzala telefon u rukama. Kontrolise sve do najmanjih detalja, a pocinje da ludi i da umislja i vise ne razmuslja trezveno. On meni sve to prica, a ja nemam srca da mu kazem kokuko mi je to opterecenje, ne zelim da slusam o tome, ne mogu vise. Previse paranoje i preterivanja. Tvrdi da se trudi da spase taj brak. Iskreno, sve bih mu sasula u lice sto se mojih osecanja tice ali mi se cini da je pistao labilan i da bi nesto mogai sebi da uradi, pisto je iks puta rekao da san mu jedini ja ostala, da ga jedino ja razumem. Ali je sve ti stvorilo takav strah i pritisak u meni, a ja sam sada u odmakloj trudnoci i stvarno ne mogu da se borim sa tom pricom. Cesto placem kada se vratim od njega, izbog toga izbegavam da idem kada je on kuci sam. Molim Vas, dajte mi bilo kakav savet, ovo je pocelo da mi remeti psihu opasno, koliko vidim.