Pozdrav! Poslednjih par meseci postala sam dosta nezadovoljna svim i svačim. Na prvi pogled moje nezadovoljstvo izgleda bezrazložno: imam 21 godinu, ok sam osoba, studiram fakultet koji želim, imam prijatelje, porodicu, a do nedavno sam imala i ok vezu, koju sam prekinula upravo zbog te loše faze u kojoj se trenutno nalazim, i ne znam da li je ta veza uticala na pad mog samopouzdanja i opšteg zadovoljstva životom. Teško praštam, još teže zaboravljam, imam tendenciju da se vraćam u prošlost i da previše analiziram i preispitujem sve što mi se dešava. S druge strane, nisam realista, dosta sanjarim, maštam, imam neke želje i planove koje nameravam da pretvorim u realnost i jako mi je teško kad vidim da se stvari ne odvijaju onako kako sam ja očekivala. Nisam bila pesimistična i depresivna pre par meseci ali mi se čini da postajem takva i da mračim druge ljude i ta ideja me užasava, zato mi dođe da se povučem u svoja 4 zida i da se maksimalno posvetim fakultetu i svojim hobijima. Čini mi se da ne dajem maksimum od sebe na planu fakulteta, a želim da budem dobar student sa dobrim prosekom. Ušla sam u tu vezu pre par meseci zbog jake privlačnosti iako sam predosećala da taj dečko nije prava osoba za mene, da nismo na istoj talasnoj dužini itd., bila pola godine u vezi da bih u poslednje vreme sve više razmišljala o raskidu jer nisam zadovoljna ni sobom a ni tom vezom. Želim da sve bude bolje, želim uspeh na svakom polju, ne želim da me drugi sputavaju, želim da maksimalno razvijem svoje potencijale.