Poštovani,

Ovo je veoma teško pitanje. Mislim da ovakvi roditelji u našoj duši ostavlju ranu koja nikad potpuno ne zaceli. Ako je takav oprost uopšte moguć, verovatno se pre toga moramo sresti sa mnogo ljutnje i bola u sebi. Godine i decenije su nekad potrebne da se ta ljutnja i bol ventiliraju. Važno je da budemo svesni da se ta osećanja mogu okrenuti i prema nedužnim ljudima ako ne radimo na sebi.

Ne znam odgovor na vaše pitanje. Neke stvari možda i ne možemo oprostiti. Nekad nam pomaže ako smo svesni da je takav roditelj to činio jer je i sam bio ispunjen potisnutim strahom i bolom i da je njegovo nasilje bila samo njegova nemoć da sa svojim osećanjima izađe na na kraj na drugi način. Možda je i vama teško da nekad sa sobom izađete na kraj i možda ga tu možete razumeti. Možda vas je vaš roditelj, iako je bio nasilan, nekako ipak i voleo i možda nije znao da vam to pokaže.

Ovo su teme kojima se bavimo čitav život. Ako je ovakav oprost moguć to se dešava kada prisilno prerastemo svoje strahove, nezadovoljstva, demone. Ako nekad ipak možemo da osetimo i ljubav za takvog roditelja, ili bar sažaljenje, nekad taj osećaj nadvlada ostalo. Oprost nije odluka, oprost je porces. Mislim da se on dešava malo po malo, ako uspevamo da rastemo.

S poštovanjem,
Nikola