Poštovana,
Mislim da je Vaš patner imao mnogo sreće kada je naišao na osobu koja je spremna da ga razume i da na takav način prihvati njegovu poršlost i njegovo dete. Verujem da će s vremenom i on toga postati svestan na opštu dobrobit.
Moguće je, međutim da Vaše ulaženje u odnos da detetom kod Vašeg patnera kreira dosta prikrivenog stida, straha i osećaja neadekvatnosti. Pošto je za dete jako vezan, možda se plaši kako će njegova majka reagovati ako se dete veše za Vas. Verovatno instinktivno želi da ga sačuva od situacije koja bi bila još komplikovanija nego što je sad… Iza vašeg partnera vać i ovako stoji dosta komplikovano iskustvo vezano za prethodni brak. Moguće je da se plaši da bi i Vaše pozicije u odnosu na njega ojačale kada bi se dete vezalo za Vas, što u svetlu propalog braka za njega može biti bauk.
Morate biti svesni da je to teren koji je veoma osetljiv za Vašeg partnera. Vi imate pravo da tražite više, ali imajte u vidu da su mesta sa kojih Vaš patner i vi nastupate vrlo razlicita. Vi, bar zasad, nemate dece i to je verovatno važno pitanje u vašem životu. Biološki časovnik čini svoje i sve su to opravdani razlozi da budete nestrpljivi. S druge strane on ima dete, iskustvo propalog braka i verovatno mu se na žuri u važnim novim velikim odlukama. Vi tek nešto očekujete od braka, a njegova rutiniziranost može svedočiti o potrebi da se odmori i stabilizuje.
Svakako sve u ovoj okolnosti (mislim na razlike) koje vas dvoje imate teraju na psihološki razvoj. Mislim da je važno da sa sobom raščistite na šta ste spremni a na šta ne. Dobro je da onda o svemu tome sa njim mirno razgovarate. Verujem da će Vam biti potrebno dosta strpljenja, suzdržanosti i lične nage, ali i otvorenosti, trezvenosti i odrešitosti. Verujem da ne bi bilo loše da potrežite terapeuta-savetnika, nekog neutralnog i iskusnog, koji Vam može pomoći kod sagledavanja sebe, njega i ovih komplikovanih procesa i donošenja važnih odluka.

Srdačno, Nikola

ja bih se nadovezala na odgovor i dodala da ste pomenuli da ste zajedno godinu ipo, a da dete sada ima 4 godine.To znaci da je dete u vreme zapocinjanja vase veze imalo svega 2.5 godine. Razvod je sam po sebi, kakav god bio (nema dobrog i loseg razvoda, svaki je bolan)veoma stresan za sve ucesnike a posebno za decu. Kako je dete bilo tada u periodu kada mu se ne moze bas najbolje objasniti sta se desava, ne cudi da partner nije zurio sa uvodjenjem novih ljudi ( Vas) u odnos. Pohvalno je sto Vas partner odrzava intenzivan kontakt sa detetom i to je za oboje od izuzetnog znacaja. Ono sto kao majka mogu da dodam je da kada je dete u pitanju, spontanost je luksuz:) Dete ima svakodnevne potrebe i jos ako treba da funkcionise ozmedju 2 kuce i dva roditelja stvarno nikome tu nije lako. Ne znam kada se partner razveo i pod kojim okolnostima ali je njegovo angazovanje zaista pohvalno. Podrzala bih Vas da razgovarate, razmenjujete, trazite za sebe sta Vam treba i da ne trazite da partner bira izmedju Vas i deteta jer Vam je to unapred izgubljena bitka. Jedina osoba koja moze da Vam uskrati pravo da trazite vise za sebe ste VI sami i niko drugi. Vi naravno imate pravo da trazite a druga strana ima pravo da pristane ili da ne pristane. Ukoliko planirate zajednicki zivot onda razgovarajte, recite sta Vas boli, sta ocekujete, sta ne zelite, pitajte sta ne razumete. Mnogo toga ne znamo o Vasoj dinamici pa su ovi odgovori pomalo i nezahvalni ali verujem da ce biti delova koji ce Vam biti znacajni i iz kojih cete moci da uzmete nesto za sebe.
Pozdrav

Poštovani Nikola,
Pročitala sam Vaš odgovor. Primetila sam da ste sa velikom pažnjom čitali ono što sam napisala, jer ste me, po onome što sam pročitala, veoma dobro shvatili. Uspeli ste da me utešite, ohrabrite i da mi pomognete da lakše razumem svog partnera i da bolje sagledam celu situaciju.
U međuvremenu sam imala prilike da se vidim sa detetom i moram Vam priznati da je to bio jako prijatan susret i za malog i za mene, a i za oca. Iako je pred nama još puno vremena i veoma mnogo strpljenja i razumevanja, svako viđanje maleckog me iznova čini srećnom i daje mi snage, volje i želje da istrajem u tome.
Puno Vam hvala na posvećenoj pažnji i vremenu.

Mnogo Vam hvala na lepim rečima i otvorenosti koju ste pokazali za naše sevete i gledišta. Čvrsto verujem da je upravo ta otvorenost, pažljivost i savesnost Vaše najjače oružje. Želim Vam puno sreće.

Srdačno, Nikola