Znam da ce mnogi ovo osudjivati ali ja zaista mrzim svog brata. Sada ljudi govore da smo blizanci pa se moramo svadjati, ali ivo je mnogo drugacija. Moj zivotbi bio jedbostavniji kada njega ne bi bilo. Nikada ali bas nikada mi u zivotu nije pomogao, nasuprot on je jedan od razloga zbog kojeg mrzim svoj zivot. Nikada se ne bih mogla osloniti na njega. Roditelji su uvjek na njegovoj strani. Ja njemu uvjek morqm da pomazem a on meni nikada(kada mu ne pomognem pocnu da se deru na mene, ali kada on meni ne zeli da pomogne to je u redu). Imam neki osjecaj da sam rodjena da bih njemu bila sluga. Ne mogu da vjerujem kolika je moja mrznja prema njemu. Najteze mi je kada drugi prucaju o svojoj braci i sestrama a ja samo klivam glavom praveci se da i moj meni pomaze.