asked 8 years ago Imam trideset godina ,brak i dvoje dece.Moze se reci skladan brak.ALi kao devojka jako mlada sa devetnaest godina imala sam jedan abortus.Prezivela sam to nekako i potisnula u sebi ali sad mi ta secanja opet naviru .I opet mi se vraca osecaj krivice jer imam dvoje dece vec.Nemam sa kime da razgovaram o tome.Sa muzem sve slabije pricam udaljili smo se zbog drugih problema.On radi po ceo dan i kad dodje umoran ne zelim njega da opterecujem time.I kad god mi nesto lose krene u zivotu sticem utisak da mi je to zbog toga,zbog tog greha koji sam ucinila.Slabo i spavam i nervozna sam mnogo,brzo planem i rasplacem se na sitnice.A deca su mi mala 3 g i 9 meseci i osecam da i one trpe moje neraspolozenje .Kako da se izborim sa depresijom u koju sam ocigledno zapala?
Zahvalna
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Izvinjavam se što ste dugo čekali na naš odgovor.
Pitanje kako da se izborite sa depresijom previše je veliko u odnosu na naše mogućnosti ovde. Ono zahteva ozbiljno samosistraživanje, samospoznaju, mnogo učenja, često pomoć stručnih lica. Ja ću stoga učiniti nešto mnogo skromije, komenterisaću činjenicu o abortusu koju ste stavili u centar vašeg pitanja.
Prema verovanju do kog smo došli iskustvenim radom sa porodičnim konstelacijama, abortirana deca su takođe deo naših porodičnih sistema. Do disbalansa dolazi zbog naše potrebe da ih iskuljučimo iz naših sistema i izbrišemo iz naših života, a ta potreba može biti posledica našeg osećaja krivice.
Da bi sistem bio u ravnoteži potrebno je da pravimo pokret prihvatanja i priznavanja isključenog člana, potrebna je svesnost da osim žive imate još jedno dete koje se nije rodilo i kome takođe dugujete sećanja i osećanja. Osećaj bola i krivice pripada ovom procesu i Vi ga možete komunicirati sa svojim detetom. Možete ga povremeno zamisliti i reći mu da ga niste zaboravili, da ga pamtite, da će zauvek biti deo vas i vaše porodice, da osećati veliku krivicu i tugu što ga niste zadržali i da ćete ga uprkos svemu uvek voleti.
Sećanju na dete koje je abortirano možete posvetiti jedan dan u godini ili neke postupke (pomaganje siromašnima, hranjanje uličnih životinja…). Na sve ove načine ponovo kreirate ravnotežu u svom sietemu tako što priznajete i prihvatate ono što jeste i tako što abortiranom detetu dajete pravo da pripada vašem sistemu i vašem srcu. Na ovom procesu možete raditi i kroz [url=http://psiho.slavisa.us/psihoterapija/poredak-ljubavi/309-poredak-ljubavi.html]sistemske konstelacije (poredak ljubavi)[/url] kao psihoterapijski pravac ili oblik rada na duši.
S poštovanjem,
Nikola