asked 10 years ago Postovani,
Dan kada smo se verili je bio najsrecniji u mom zivotu. Pre svadbe sam ostala i u drugom stanju i sve se odvijalo tako da sam mislila da idealnije i lepse ne moze da bude.
A onda odjednom nastaju problemi. Premda on zaista jeste razmazen i nezreo, ali nisam ocekivala da cu naleteti na ovoliko nerazumevanje.
On izlazi svako vece, u kuci ne moze da bude, osecam se kao da bezi od mene, a zaista nema razloga za to, jer sa moje strane nije naleteo ni na kakve zabrae i slicno. Kada se u istoj prostoriji nadjemo zajedno duze od sat vremena, on ide dalje. Ja u sobu, on iz nje, ta prica. Imali smo razgovor oko svega toga, ali on ne prihvata kritiku nikada, pa se svaki put zavrsi svadjom. Vise i ne pamtim kada me je poljubio, zagrlio, rekao mi da me voli…odnose nismo imali dva meseca, ali sam primetila da se skloni i samozadovoljava, sto u meni na neki nacin izaziva i osecaj ponizenja. Uvek sam za razgovor i prilicno slobodna, ali na moju konstataciju o tome, dobijem odgovor fa lupam, k*njam, nekad i s*rem.
Dalje, telefon ne ispusta iz ruku osim kada vidi da se ja priblizavam, istoriju sa pretrazivaca na racunaru, redovno brise, jednom sam naletela bas tada. A nemam pojma sta vise radi. Da bi proveo vreme sa mnom, trebali bi da ga molim, a meni ne pada pamet na to. A plasim se da cu ja sa svim ovim otici u krajnost, u paranoju, pocecu da umisljam svasta nesto. Ali znam samo da su mu svi i sve vazniji od mene, zajednickog vremena i sl. Vidim da nema volju…
Jos uvek smi sa njegovim roditeljima, koji su stvarno divni, pa mi sve ovo ne pada toliko tesko, a i njegova mama me razume. Ali imalo jos jako malo do oreseljenja u nasu kuci i do bebe. Plasim se da cu ostajati sama, necu imati oslonac u njemu, malo ce se poigrati sa bebicom i cao. Jedan, drugi, peti, sedmi kafic i tra la la la. Bezanje od mene. Vrtimo se u krug.
Unaored zahvalna.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Iako je život daleko od bajke, ima trenutaka kada smo najsrećniji i još ih je mnogo pred vama.
Ništa ne mogu da vam kažem što već i sami ne znate.
Znam da osećate da ste ulovljeni u klopku. Baš sada izostaje tako potrebna podrška. Ali u vašim reči ima i ponosa i hrabrosti i snage, upravo onoga što vam je potrebno u teškim situacijama. Dužni ste da budete tu za sebe i svoje dete, bez obzira na sve. U tome sada leži vaša snaga. Sve ostalo je manje važno i tako je kako je.
Kažete da imate izvesnu podršku u njegovim roditeljima. Verujem da je tako što drgoceno i da će te odnose negovati koliko god možete čak i kada se preselite. To može biti važan faktor stabilnosti.
Vaš suprug očigleno mora da prolazi svoj proces traženja i gubljenja mesta ljubavi i figure oca i muža, što nikome pa ni nemu nije lak zadatak. Na vama je da mu pomognete koliko je s vaše strane moguće, a to možda i nije mnogo.
Nije nemoguće da će krupan događaj u polju kao što je rođenje deteta na neke načine pozitivno uticati na vašeg supruga, naročito kada mu stavite bebu u naručje i odete na jogu.
S poštovanjem, Nikola