asked 10 years ago Postovani,
tragajuci za nacinom kako pomoci sebi, svom muzu i nasem braku, naisla sam na Vas portal, te Vas molim za savete.
Imamo oko 50 godina, u braku 30 godina, dve odrasle cerke, jedna udata.
Visoko su obrazovane, sto u zemlji, sto u inostranstvu, gde i zive i rade.
Sve godine braka, muz i ja smo mnogo radili, prvo u drzanim firmama a zatim smo otvorili privatnu proizvodnju. Sa mnogo rada, odricanja uspeli smo da napravimo prelepu kucu, a od nase dece napravimo postene i kvalitetene ljude.
Ponosni smo sto smo skoro svu zaradu ulozili u skolovanje nase dece.
Za sve to vreme, brak kao i svaki drugi. I odlicnog slaganja i carki, s napomenom da je u mladosti bilo puno ljubomore (moram priznati od oboje), a sto se poslednje decenije izgubilo.
Problem nastaje prosle godine. Primecujem da je muz cudan, odsutan.
I dalje puno radimo, ali to je odlika ljudi koji celi zivot puno rade.
I onda priznanje muza i za mene iznenadjenje. Iza mojih ledja pravi pricu sa nekim covekom o zameni nase kuce (koja se nalazi na 5 min od centra grada), za neku u centru grada, nezavrsenu, sivu i ruznu, i meni nepojmljivu za zivot.I jos jedna losa stvar oko te kuce jeste da je u sudskom procesu oko nasledstva (ali da je po njegovim recima to skoro reseno).
Po recima mog muza, on ne moze vise ziveti u nasoj kuci, on je stvoren za nesto vece, bolje, da izadje u centar, pominje razne probleme sa komsilukom (a ja znam da su to bili bezazleni problemi), da mrzi da izadje u dvoriste (koje je nas prelepi park), da kada ode poslom od kuce nema zelje da se vrati. I tu govori da nisam ja u pitanju vec sama okolina gde se kuca nalazi.
I naravno dolazi do svadja, kako ga i zasto ne razumem, da sam ovakva, onakva, postao je agresivan, preti mi pistoljem uz obrazlozenje da ce ziveti samo 5 min. duze od mene. I onda se smiri, bude smiren nekoliko nedelja, da bi prokljucao sa potpuno bezazlenom situacijom i najcesce nekom mojom obicnom recenicom.
Postao je jako emotivan, moze zaplakati za cas, a da se iznervira u delicu sekunde.
Sebe smatram smirenom i postenom osobom, nisam konfliktna i smeta mi njegov stav o velicanju sebe.
Za moje postenje govori da mu je muka od njega.
Zeli da ga pratim u tom izazovu promene zivljenja, da ne moze bez mene ali i da ne moze ostati ovde gde sada zivimo.
E, sada nastaje moja podela. Pomisao da trebam napustiti moju kucu,da trebam sredjivati neku drugu kucu (zbog hira mog muza), a pri tom finansije ne dozvoljavaju taj izlet, u meni stvaraju takvu tenziju da se plasim da moj organizam nece izdrazati pritisak.
Pri pomenu da nam finansije ne dozvoljavaju sve to, njegov odgovor je da kada smo mi zajedno, sve cemo moci.
Moj predlog (ni po babu, ni po stricevima), da ako ne moze ovde, da prodamo kucu i odemo u veliki grad gde imamo vece mogucnosti za drustveni zivot (pozoriste, bioskop, parkovi, bazen). Ali ne, to ne dolazi u obzir. Juce mi je rekao najnoviju pricu (mislim da je izmislio jer nikada to do sada nisam cula), da je “ova kuca” njegova decacka zelja i da je o tome mastao kad god je prosao pored te kuce.
Citajuci raznu literturu, prepoznajem krizu srednjih godina, pokusavam da mu to objasnim, predlazem pomoc psihologa za oboje. On na to skace, vristi i preti…
Sta da radim, vrtimo se u krug, ne vidim pravi izlaz?
Zahvaljujem na citanju ovog kilometarskog pisma, kao i na odgovoru.
Pozdrav,
Tonka
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Verovatno ste u pravu da se radi o krizi srednjih godina. U pedesetim godinama čovek ima još mnogo snage, a sxvesno ili nesveno oseća da mu vreme polako ističe, te ima potrebu da se od toga brani, da se na neki način vrati u vreme kada je bio na početku i slično. Srednje godine jesu godine u kojima su mnogi poslovi završeni. Pošto, kako kekoh u nama tada ima još mnogo stvaralače energije, potrebno nam je nešto kao novi projekat, novi ciljevi, novi smisao.
Vaš suprug verovatno oseća uzbuđenje kada pomisli na izazov ponovnog sređivanja jedne napola dovršene kuće gde ima puno posla u kojem može da uživa. Pored toga, moguće je da ga ta ideja podseća na vreme kada ste bili na početku, mladi, vedri, željni rada i kada je život tek bio pred vama. Verovatno nesvesno veruje da bi ga takav poduhvat “vratio u mladost”, da još jednom sve proživi iz počtka. Zar to ne zvući lepo? Mislim da je važno da mu to nekako priznate, da mu dozvolite da sanja i mašta. Da mu dozvolite da nađe nešto novo u svom životu čime bi se zanimao.
Imajte u vodu da je pored svega sada i proleće. Priroda ponovo prolazi korz fazu mladoti, početka i rađanja. Na kraju će se vaš suprug verovatno već sam smiriti i naći nešto drugo čime bi se zanimao. Možda sve svemu pridali malo previše značenja.
Teško je na osnovu ove vrste komunikacije ovde govoriti o prirodi vašeg odnose. Ali verovatno je činjenica da ste tokom ovih godina duboko srasli. Možda je manje razvijen kapacitet vašeg para da dozvoli razlike, da onog drugog ostavi u njegovom procesu i njegovoj razlici.
Ne znam kakav je prvni status vlasnišva nad vašem kućom, ali predpostvljam da on nemože napraviti zamenu bez vaše saglasnosti. Tu je dakle potrebno jedno vaše sasvim jednostavno i odlučno ne. Imam utisak kao da podcenjujete snegu svoga “ne!” i da se upuštate u manje više nepotrebnu raspravu, kao da se plašite da on nešto zaista može da učini mimo vas. Nije strašno razlikovati se i ostaviti drugome njegove snove, želje i nade. One same po sebi nisu opasne.
U istom duhu, ako vaš muž neće na psihoterapiju, ididte Vi. Zašto bi ste morali ići zajedno? Imate i Vi svojih tema u svemu ovome. Pitanje granica, strahovi, procena realnosti, anksioznost, revidiranje odnosa, potreba za podrškom… Zašto ne bi ste uključili negok ko će sa vama deliti i nositi ove vaše procese. Vaš suprug nesvesno bi reagovao na promenu u vama i vaš rad na sebi.
S poštovanjem, Nikola