asked 8 years ago Zdravo!
Imam 16 godina, mama je umrla pre 13 godina, što znači da je se uopšte ne sećam. Mnogo me boli. Srce mi se cepa kad na ulici vidim decu sa svojim majkama, kada moji drugari pričaju o svojim majkama, mojim drugaricama je mama njihov najbolji prijatelj, a ja nemam mamu, kao mala sam mnogo toga sama radila, spremala sebi jelo, radila po kući, tata radi, baba stara, brat i sestra otišli kod tetke, strica, kod njih živeli i smatram da nisu osetili odsustvo majke kao ja, čak ni mladji brat koji je živeo sa nama, jer sam ga ja spremala za školu i hranila ga. Ranije me nije toliko bolelo kao sad. Mnogo mi nedostaje, volim ja svog tatu najviše, ali mi ipak fali mama da pričam sa njom, da je zagrlim, da me posavetuje, da je tu kad sam bolesna… Mrzim one odvratne sažaljive poglede, mrzim to što ću uvek biti zabeležena, mrzim što će mi uvek nešto faliti, mrzim što nikada neću biti potpuno srećna, mrzim što me ne čeka kad dodjem kući, mrzim što nikada nisam osetila maminu ljubav. Sve bih dala da je vidim samo jednom. Nemate pojma koliko sam puta plakala kad vidim druge kako su srećni sa majkama, kako majke na roditeljskom grle svoju decu… Nikad ne plačem pred drugima, ni sama ne znam kako izdržim da ne vrištim od bola. Imam osećaj da mi nešto puca u grudima, boli me, guši(iako zvuči glupo, istina je). Mnogo boli, mnogo.
Morala sam nekome, bilo gde da kažem, napišem. Ovo je prvi put da priznam kako se ustvari osećam.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdravo,
Hvala ti što si podelila svoju priču sa nama, mogu da osetim veliki bol koji nosiš u sebi i to me je nateralo da razmislim kako stvarno nikada nisam ni pogledao kakav bi to gubitak za nekoga mogao da bude.
Ponekad smo upravo mi ti kojima je život darovao neverovatnu bol koju moramo nositi kao deo sebe. Ova bol nije bilo kakva i utiče na nas sa raznih perspektiva i kao takva, ona je pored težine koju sadrži, ujedno i naš najbolji učitelj. Na razne načine tvoja mama je i dalje tu uz tebe, pa makar i kroz tvoje spremanje brata za školu. Ona, iako je nikada nisi upoznala, nikada neće nestati i upravo tako ona je tu, samo u tvom srcu i samo za tebe.
Teško je prihvatiti i teško je biti sa tim, ali videćeš, vremenom ćeš moći da je osetiš u sebi, u svojim delima i u svojim razmišljanjima. Jer iako nije pored tebe, da te zagrli, da ti priča priče ili jednostavno da te gleda kako rasteš, ona jeste sa tobom, duboko u tvojoj duši, a odatle nikada neće moći da ode.
Srdačno,
Ognjen Vukotić