Pokušaću da Vam izložim svoj problem u što kraćim crtama. Moj odnos sa roditeljima u periodu od svoje trinaeste godine ne pamtim po najboljem. Naime, otac me je stalno tukao za sve što je mislio da na taj način može da ispravi, radilo se o ispadima koji su karakteristični za te godine, dakle ništa spektakularno. Podršku od majke nisam imala, već su “udruženim snagama” kada god su za to imali potrebe nazivali me glupom, prostom… pogrdnim imenima, tipa gusko, ćurko itd… Utehu sam nalazila čitajući knjige… čak sam i zbog toga bila osuđivana… šta će ti to, kada sam želela da upišem fakultet, ne treba ti, bolje ćeš proći ako naučiš da”igraš na kvarno” Sa svojih dvadeset godina već sam bila udata i to ne zato što sam volela tu osobu već sam smatrala da je biti van svog doma spas za mene, dvadeset jedna rodila sam dete. Ubrzo su počeli problemi… možda bi sve imalo smisla da se moja majka nije počela da se meša… vi ste mladi ne umete, ne znate, svi su muškarci isti, sebični i nesposobni i tako trinaest godina… sve te godine molila za pomoć, da izadjem iz tog braka,prosto nisam bila zadovoljna, svadje, uvrede, poniženja… Danas imam 37 godina, udata za drugog čoveka jako pažljivog, na četvrtoj godini fakulteta (upisala pre pet godina)koliko toliko zadovoljna svojim životom… međutim, ne mogu da se otrgnem od svoje podsvesti koja mi govori da ne vredim, da neću umeti da se ponašam u društvu, ne umem da komuniciram sa autoritetima, prosto se parališem pa sebe predstavljam kao arogantnu i nedodirljivu osobu… Pokušala sam da roditeljima stavim do znanja koliko su mi štete naneli, međutim ne priznaju to, njihov odgovor je da su tako znali i umeli ili im pozli… svoj brak i svoje dete ljubomorno čuvam mada roditelji, ponajviše majka pokušava indirektno da mi ukaže na suprugove mane, na moj način vaspitanja i ophođenja prema detetu… takođe i bitno je da napomenem što sam dozvolila da utiče na vaspitanje moje ćerke… dok je bila manja kada sam je terala da pokupi igračke uskakala je moja majka,sve što sam joj branila moja majka je dozvoljavala i naravno da se trudim da sve to primerom i razgovorima ispravim i ponovo dobijam kritike svoje majke kako nisam na vreme “posao kako treba odradila” Kako da prevaziđem sve to, kako da se otrgnem? Da li su uopšte bili svesni koliko bola i štete mi nanose?