Postovani,
Od malih nogu roditelji su me tretirali kao princezu na zrnu graska (1985g.), jer su im to fin.sredstva omogucavala. Zivim sa ocem, majkom i nemam ni brata ni sestru (rodjene) a i cela rodbina se povukla jer ne zele da se mesaju. Elem, moj najveci problem sto od malih nogu nisu mi davali da se druzim, tacnije otac, a majka ga je podrzavala. Majka me je odskovala i 2009 g. sam postala dipl. ecc. Zaposlila sam se shodno svom zvanju i u instituciji koja mi je pruzila pristojnu egzistenciju i bila sam potpuno svoj covek. Elem, pre par mes sam izgubila posao i tada su svadje izmedju nas troje nesavladive. Tacnije, majka dok je mogla ga je finansijski podrzavala bar 20 godina iako moj otac ima relativno visoku penziju al eto njena dobra volja je to bila. Sada kada ja nemam prihoda, novac koji mu je davala je jednim delom pripao meni ( cca 5000,00 rsd na mesecnom nivou). Posto je ljut i besan sto vise i pored svoje penzije ne dobija od svoje supruge ni dinara, preti izbacivnju iz stana i mogu slobodno reci ubistvom! Da napomenem, ja sam jednom prilikom pozvala policiju kada je nasrnuo na majku i mene a juce sam od nje dobila odgovor da sam pogresila. Ja sad se pitam, da li sam trebala da dozvolim da me ubije( bacio je cvrst predmet na ogledalo 2.5×2.5 koje je tacno iznad moje glave). Svakodnevno se prepucavaju, vredjaju, stalne teme od strane oca su kako ce da je izbaci iz kuce ( a pravno ne moze ). Ja zaista nemogu vise da podnesem takav teror u kuci. Inace otac mi je 1936 godine a majka 13 god mladja. Obzirom da je dosta stariji od nje, izmislja kako ima “svalera”, kako nije posvecena kuci ( a ceo dan je u kuci posvecena kucnim poslovima), kako je on najbitniji i hoce da dozivi 100-tu godinu, kako je on gazda kuce i kako svi moramo da radimo po njegovoj direktivi. Sa majkom sam u fer i korektnim odnosima… al uzalud kad nemam mogucnosti da ikoga dovedem u kucu, razgovaram svojim mob telefonom ( jer pljuste bezobrazne reci za moju majku od strane oca ) kojeg JA placam i itd. A da napomenem da, njega moj gubitak posla ne zanima, da ga ne zanima sto sam izgubila najbolju drugaricu( poginula je)… tacnije uziva u tome i stalno nas tera kod psihijatra, tvrdeci da smo mi lude a da je on pametan. Kratko, jasno zelim mir i tisinu u svom kutku sobe. Nadam se da cete mi bar malo dati neke smernice, kako da mi zivot bude olaksan? Zahvaljujem se puno, S Postovanjem, Belka