Pre 6 meseci mi je umro otac, bio je zdrav prav, 63 god. samo je srce stalo. Pokusala sam da ga ozivim, nisam uspela, ucinilo mi se u jednom trenutku da je prodisao kad sam mu davala vestacko disanje, ali nije. Dolsa je Hitna, pokusala sve i nista. Nisam ga videla kad je pao, ali sam ga zatekla da lezi. Mnogo sam bila vezna za njega, izgubila sam i majku kad sam bila mala. Sad som ostali ja i setra. Jaka sam inace licnost, ali ovo. Boli me, bol je velik, osecam se prazno, bez emocija kao led. I dalje se okrecem ulicom da ga sretnem kad dolazim kuci, i dalje kad cujem korake mislim da je tata, i dalje kad otvorim vrata ocekujem da me pita kako sam. Proslo je 6 meseci, a ja se svakog dana, jutra budim sa istim snom: ja ga ozivljavam, a on se budi i kaze mi: dobro sam sine, dobro sam. 🙁 Osecam se lose, znam da nista ne mogu da promenim, ali vidim da nisam dobro, mnogo brzo planem, ljutim se i bez razloga i otsutna sam u mislim. Treba mi pomoc i savet: sta da radim, kako dalje? Molim vas za pomoc… Zelim da nastavim normalan zivot, i da se izborim sa ovim, ne zelim lekove… Kako? Unapred zahvalna Ivana