Postovani ,ne znam odakle da pocnem ali moram odnekle…od kako znam za sebe zivim pod stresom ,sa sedam godina moji otac i majka su se razveli ,majka mi je bila nepokretna i otisla je u starackom domu jer niko nije hteo da se brinr o njoj ,ubrzo nakon toga otac se razboleo pao je sa motora i tesko povredio glavu ,secam se ustala sam ujutro da idem u vrtic i videla sav krvav krevet i naravno traumirala se ,to mi je ostalo u secanju .Imam mladju sestru tri godine od mene ,ona je bila tada mala i ne seca se skoro nicega .Odgajao nas je otac i njegovi roditelji ,naravno bez majke.Tezak zivot na selu ,ubrzo posle toga je baka umrla i sav kucni teret je pao na mene i sestru.Mi smo rasle i radile sve i po polju i po kuci,zbog ocevog pada povremeno je imao epi napade i to se uglavnom dogadjalo kada sam ja bila sa njim,meni je padao na ruke ,sa svakim njegovim napadom u meni se budio strah da se opet to ne desi ,bila sam po stresom.Kako su godine prolazile napadi su bili redji.Kod majke u starackom domu su nas vise puta vodili radnici centra za socijalni rad ,to mi tada nije bilo toliko da kazem znacajno jer sam bila dete koje nista zanimalo,dete koje je zelelo igru sa drustvom.Krenula sam u prvi razred srednje skole kada mi je majka umrla ,jos jedan jak udarac za mene .Morala sam da se pomirim sa zivotom i da nastavim dalje.Zavrsila sam srednju skolu i nasla posao sa svojih nepunih osamnaest godina.Tada sam ubrzo upoznala svog bivseg supruga ,ostala sam trudna i ubrzo smo se vencali ,voleo je da se kocka ,mislila sam da ce se promeniti kada dobijemo dete ,ali iznenada je napravio jos goru stvar od kocke i naleteo na mene da me udari u sestom mesecu trudnoce.To je za mene bio jos veci sok ali kao sto rekoh nadala sam se da ce se i to promeniti kada budemo dobili dete.Dobili smo cerkicu ,nista se nije promenilo ,nastavio je sa kockanjem i poceo je da me vara,uprkos tome da me maltretira fizicki,a njegova majka psihicki.Trpela sam sve to oko pet godina i resila da ga ostavim ,otisla sam ocu,dedi i macehi u selo.Tada je usledila gora situacija ,dolazio je na poslu da me maltretira,pretio mi je stalno da ce da me ubije i unisti,uzeo mi je dete.Jednog dana sam svoje dete uzela iz vrtica maltene sam kidnapovala svoju cerku i odvela je kod mojih na selo ,borila sam se ,ali posle sat vremena su dosli on ,njegov otac i njegova majka i uzeli mi dete .Postupak za razvod braka je bio pokrenut ,sobzirom da je bio opstinski radnik i putem veze dete je pripalo njemu ,jos jedan sok i poraz za mene najveci u zivotu,mislila sam da ce meni dati dete jer je vise puta prijavljivan za maltretiranje i imalasam izvestaje od lekara za fizicke napade.Morala sam da se pomirim sa tim ali i nakon razvoda koristio je priliku da mi preti ,s tim da i dete okrene protiv mene ,uspeo je u tome zajedno sa njegovom majkom.Nisam imala zastitu ni od koga jer je otac bio bolestan i svaki stres bi se odrazio kod njega epi napadom ,bila sam sama i bespomocna ,nista nisammogla da uradim uprkos sto sve meni ide u prilog ali na zalost korupmirane institucije ,policija ,sud ,centar za socijalni rad,bili su uz njega.Morala sam da odem u inostranstvo i da se spasem od svega ,od omalovazavanja i maltretiranja.Borim se ,jaka sam i uzdam se u sebe ,svesna sam svega sta mi se desilo,ali mi je potrebna strucna pomoc ,jer mi u poslednje vreme opada samopouzdanje i gubim svaku nadu za pravdu,znam da postoji resenje za sve ali zelim da podignem svoj moral i borim se dalje .Nadam se da cete mi pomoci i dati mi neki savet da povratim veru u sebe .Hvala vam unapred!