asked 10 years ago
Imam 40 godina. Udata sam i imam 3 dece. Imam dobar posao i dobru platu. Zivim u malom gradu u zapadnoj Srbiji, a fakultet sam zavrsila u Beogradu. Moja primarna porodica je ovde, puno smo vezani, oni mi pomazu oko dece, imam sestru sa kojom sam jako bliska, svi smo povezani, volimo se, pomazemo, deca se obozavaju.
Moj problem je moj suprug. Zajedno smo jako dugo: deset godina pre braka i vec 14 u braku. Prakticno smo odrasli zajedno. Bio mi je prvi momak, kao i ja njemu. U medjuvremenu smo prekidali, imali smo druge veze, ali samo prolazne, i na kraju smo i ostali zajedno. Ja njega mnogo volim. Ponosna sam na to sta je postigao: iz jako siromasne porodice, otac alkoholicar, napustio fakultet zbog para, radio kod drugih i pre 10-12 godina, uz moju nesebicnu podrsku zapoceo sopstveni biznis. Sada ima uspesnu firmu, radi puno po inostranstvu, kupio dva mala stana deci u Beogradu, da imaju kad budu studirali. Deca su jos u osnovnoj skoli, ali to je odlicna investicija.
Problem je u tome sto on mene ne ceni: moj posao nipodastava, mada od njega zivimo. On ima velike poslove, aviome, kamione, stanove, ali svakodnevni zivot finansiram ja. Deca, skola, posao, garderoba, hrana, hemija, zabava, racuni, krediti, decji mobilni telefoni… sve ja. On pare ne nosi sa sobom i nikad kod sebe nema para. Ne kupiuje nista i kad se ja pobunim da nemam para, on se iscudjava gde sam potrosila. Za moj posao tvrdi da je obicna razbibriga, a on je preopterecen. “Da mi je tvoj posao samo na dan…” i slicno.
Ne pokazuje neznost prema meni, vec samo prema deci. “Posle toliko godina, sta ima sad da ti se udvaram…”, “Nase je odavno proslo, sad su samo deca vazna…”, “Zasto da idemo negde sami, a da deca sede kod kuce…”, “Ako ja tebi treba da dokazujem ljubav posle toliko vremena, onda do djavola…” i td. Jako retko imamo seks, jer je on iscrpljen obavezama, zaspi pored televizora a ja sama u sobi. Kad pokusam sa nekim seksi vesom, on me ismeje. Pocela sam da zapisujem kada imamo seks, jer je to jako retko. Kad se pozalim, on me optuzi da sam nezasita, i da mislim samo na seks. Pa naravno da mislim, kad ga nemam… Uzasno me frustrira sto nece da mi se malo posveti, jer ja imam ocekivanja od zivota koja nedilaze puku egzistenciju. Imam neka svoja interesovanja, imam drugarice sa kojima ponekad izlazim, citam, vesela sam… Ali imam veliki problem sto mu pokazujem koliko mi je stalo i koliko ne mogu bez njega. Placem da spava sa mnom, placem da izlazimo zajedno su setnju, placem da malo vremena provodi sa nama, onda se on ljuti i sve ga to odbija jos vise.
Kad je odsutan iz zemlje, sto se desava relativno cesto, on place za nama, kako mu nedostajemo, kako mi zavidi sto sam sa decom, kako nam je super, jedva ceka da budemo zajedno, sanja me, tuzan je za decom, i tako svaki dan. Ja onda najradije bih likovala i rekla mu “Eto ti sad, da vidis kad ja hocu tebe…” ali nisam u tom fazonu. Ja mu pisem ohrabrujuce poruke da izdrzi, da mislimo na njega… a ovamo hendlujem sa troje dece, treninzima, privatnim casovima, pomaganjem u ucenju… nije bas da ja samo uzivam.
Kako da ga navedem da me opet voli? Da zeli da bude sa mnom? Da zeli mene, i mimo moje dece? Da ne budem lose raspolozena sto bi on bio samo sa decom, a ja mogu i da se odselim, pa sam ja na odjenu decu ljubomorna…
Razmisljala sam i o razvodu. Svesna sam da bi to bila samo osveta njemu, da ga lisim toga da bude sa decom, kad vec nece i sa mnom, ali ne mogu to da radim, to nije moj fazon.
Kako da ga ponovo osvojim? Kako da ga nateram da me vise ceni i postuje?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Zaista se čini da mnogo toga imate i da ste mnogo toga stvorili i postigli. Čestitam vam na tome i pomalo vam zavidim.
Što se supruga tiče, meni se učinilo da je sfera vašeg narednog razvoja granica kontakta, dostojanstvo i samopoštovanje u odnosu. Ako vas on ne poštuje a Vi plačete za njim, onda izlazi da ni sami ne poštujete sebe. Osećate se povređeno a molite ga za ljubavnu milostinju. Pišete mu pisma podrške kada je sam u inostranstvu i svestan da mu nedostajte toplina doma. Imam dakle utisak da nedostaje vašeg samopoštovanja, granice i integriteta.
Ovo je međutim jako važno jer bez granice nema odnosa. Bez granice nema ko da bude u odnosu. Ako ste stalno na raspolaganju, onda se Vi tu podrazumevate i nema nikave potrebe da vas on primeti i da traži put do vas.
Da bi ste radili na granici uzmite u obzir podršku i ljubav svih ljudi koji su oko vas i gledajte u istinu da vašem mužu, barem u ovom trenutku kako se čini nije stalo. Verovatno ćete morati da ožalite svoje davnašnje snove o velikoj i celoživotnoj ljubavi. Dajte sebi vremena za žalovanje i polako se prikupljajte. Kada vam pođe za rukom da se prikupite i okrenete onome što imate, kada ne budete više prosti pred njegovim nogama, energija polja će se promeniti i moguće je da će vaš supug ponovo osetiti želju da vam priđe. Paradoksalno, odbijanje je deo privlačenja. Pokret duše o kome govorim, međutim mora biti autentičan. Morate se suočiti sa svojim bolom i dozvoliti da on radi u vama, kako bi došao do tačke kada će vas konsolidovati. Polje se ne može prevariti. Da bismo na zadovoljavajući način bili sa patnerima moramo naučiti da smo zapravo i sami.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Hvala Vam, Nikola. Vi ste, u suštini, samo stavili na papir ono što ja i sama znam, samo se ne usudjujem da izgovorim. Tacno je da je moje samopouzdanje i samopostovanje sistematski unisteno, sto ja sama, sto on. Imam veci stepen obrazovanja, poticem iz sredjene i zdrave porodice dok je on porastao u siromasnoj porodici kod oca alkoholicara, moji kontakti i veze sa prijateljima i porodicom su mnogobrojni, on nema prijatelje… Sve ovo sam ja namerno gurala pod tepih, da se on ne bi osecao lose u mom drustvu, jer ga volim. I htela sam da on ima vise misljenje o sebi, nego sto bi bilo moguce da sam se ja ponasala u skladu sa cinjenicama.
Hvala jos jednom, vrlo mi je korisno vase misljenje. A da ce biti tesko, pretesko, svesna sam i sama…
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovani,
Nastavljam pisanje na ovoj temi, jer sam je ja i započela.
Naime, radi se o tome da se u mojoj situaciji nije popravilo ama baš ništa, da moj muž i dalje nema apsolutno nikakve lepe emocije za mene. Nema lepe reči, nema ohrabrenja, nema podrške, nema pokazivanja bilo kakve nežnosti ni nasamo, a posebno ne pred nekim drugim.
Za sve što uradim, ima primedbe. Ništa nije vredno pohvale, apsolutno sve što napravim, uradim, moglo je i bolje i moglo je na neki njegov, bolji način.
Opsednut je poslom, i preopterećen obavezama, i ja to kapiram i zaista se trudim da ga razumem i podržim. Problem je što on uporno tvrdi kako ja nemam ni trunku razumevanja, i samo ako jednu stvar ne uradim, odmah kreće: “Eto! Ni malo da mi pomogneš, ni malo da mi olakšaš!”.
Nema ljubavi odavno prema meni. Nema slučajnih dodira, ni blagog dodirivanja dok prolazi pored mene (a što sam ja jedno vreme uporno radila, pa prestala). Na bilo kakvu moju primedbu da mi to nedostaje, da mi on nedostaje i dok sedi pored mene, on mi se ruga i govori kako mu ne pada na pamet da me samo srži za ruku i gleda u mene, jer nema on petnaest godina. I šta ima sad da mi se udvara i da mi dokazuje, pobogu, imamo veliku decu, šta ja to tražim od njega.
Seks nemamo već više od mesec dana, a i pre toga jako retko. I to što je bilo, bilo je na moje insistiranje, jer je on zbog problema sa stresom imao problem sa erekcijom. I kad smo to radili, svodilo se na čistu rutinu, bez bilo kakvih emocija, i više puta je prouzrokovalo veliku svađu medju nama.
Pokušala sam da mu dam prostora, da se okrenem svojim hobijima i interesovanjima, i to onda dovede do toga da bukvalno mesecima koegzistiramo jedno pored drugog, a da njemu ni najmanje ne smeta takav način života. Jednostavno, nije mu stalo. Onda se ja slomim, i ne prekinem to velikom svadjom. Sad se već dugo, dugo ni ne svadjamo.
Mogla bih ovako do sutra, ali mislim da je poenta jasna.
Moje pitanje glasi: da li se ostaje u braku u kom nema ljubavi ni malo, sa jedne strane, čak iako nema konkretne prevare, ili fizičkog zlostavljanja? Da li je ovo emotivno zanemarivanje, i da li je to razlog za kraj?
Muči me što moje dve ćerke tinejdzerke gledaju kako prolazimo jedno pored drugog kao slučajni prolaznici. Da li je ok da ćerkama pokazujemo na taj način da je u redu biti u braku bez emocija, bez nežnosti? Naglašavam, deca su jako vezana za njega, posebno sin, a to je postigao time što me konstantno kritikuje u prisustvu dece, koja posle ponavljaju njegove primedbe i neposlušni su prema meni. Ja smtarm da to ne treba da radi pred decom, ali imam utisak da to radi namerno i kaže kako ne vidi tu problem, jer on samo govori istinu i deca treba da čuju.
Sin je još mali, ima 8 godina, ali njih dve imaju 15 i 13 godina, da li je za decu bolje da nastavimo sa ovom farsom, ili da prelomim i da se razvedemo?
Sigurna sam da bi jedva dočekao da se razvedemo, jer je jako osvetoljubiv, i zlopamtilo, i uradio bi to iz inata, samo kad bih ja započela.
Bilo kakav razgovor na ovu temu ne prihvata već odavno. Samo prevrće očima i počne da galami kako ga smaram i kako sam dokona i besposlena, jer samo o tome razmišljam, da idem ako mi se ne svidja i td.
Da li je za decu, s obzirom na njihov nežan period života, manje zlo da se razvedem, ili da ostanem pored čoveka koji me vrlo očigledno ne voli i ne poštuje?
Dilema
Lora
replied 6 years ago I meni se slicna situacija desila sa deckom. Ja bih na Vasem mestu otisla na neko duze putovanje sa drugaricama/decom, unela neki novi hobi koji ce doprineti tome da budem sto manje kod kuce i jednostavno se posvetiti sebi bez ikakve nade da ce se muz ikada promeniti i zavoleti me ponovo. Kao sto je psiholog rekao, treba se okrenuti sebi.
Licno u mom slucaju, situacija se promenila kada sam prestala da zivim sa deckom i vratila se svojima.
Nina
replied 5 years ago Tuzno, jako Tuzno, verovala sam da samo ja imam slican problem.. ????
Ana
replied 5 years ago U braku sam 40 godina, moj prvi i jedini muskarac, zabavljali smo se 3 godine i ozenili, imamo kcer od 36 godina, Zivimo u Ameriki, sredeni smo i puno putovali, ali poslije rodenja nase kceri moj muz je prestao da ima seks samnom i ne pokazuje nikakve njeznosti prema meni. On uziva gledati pornografiju i non stop se samozadovoljava.Kad je otisao u penziju napustio je nas dom i vozi kamion kroz Ameriku, dode kuci par puta godisnje, ne zove osim ako nest treba. Podnijela sam zahtijev za razvod , sto je njemu dalo jos vecu slobod. Uhvatila sam nekoliko puta njegov telefon kad dode i vidjela da se dopisuje sa drugim zenama , cak i sa bivsom djevojkom koja je udana.Sa njima izmjenjuje njeznosti koje meni nikada nije pokazao ili rekao.Ovdje je razvod skup i mukotrpan, pokusavam ga zavrsiti , a sta onda meni ce sad 60 godina.
Ena
replied 2 years ago Draga, razvodi se što pre.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovana,
Samo Vi mozete dati odgovor na pitanje da li za vas ima smisla da ostajete u ovakvom braku ili ne.
Razmislite sta bi ste u stvari dobili razvodom i kako bi razvod promenio vasu situaciju. Da li bi ste se Vi odselili ili on ili bi mozda idalje ziveli zajedno? Zamislite svoj zivot nakon razvoda. Sta je drugacije? Kako se osecate? Sta vam je ta promena donela? Sta ste izgubili?
Sto se dece tice, deca su dobo ako ste Vi dobro, bez obzira na okolnosti. Vazi i obrnuto.
Srdacno,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Draga moja…. potpuno saosecam s tobom. Mogu samo da ti Kazem poslusaj Nikolu. Ali suocavanje sa istinom odnosno problemom, bice veoma bolno, to znam iz licnog iskustva. Izdrzi, zelim ti puno snage i srece u zivotu! Tuzni Andjeo
Varana
replied 7 years ago A da li si sigurna da on nema neku drugu zenu? Meni je moj muz bio etalon vernosti i onda…
Mini
replied 6 years ago Imam 32 god.zabavljam se sa momkom 6 god.trudna sam i zivimo sa mojima. Pre trudnoce je bilo sve savrseno. Mnogo smo se voleli i nismo mogli nikako jedno bez drugoga. I mogu slobodno reci da je to bila savrsena veza bez tenzije i svadje i da smo dosta radili na nasoj vezi. Pre svega nama je bila vazna dobra komunikacija, poverenje i razumevanje jer bez toga ne bismo opstali. Onda smo resili jednog dana da imamo bebu i ja ostanem u drugom stanju. Medjutim , moja trudnoca nije bila nimalo laka i jako sam je tesko podnosila prvih 4 mes.teske mucnine,povracanje na 24 non stop.. nisam mogla da jedem da pijem da pricam bukvalno sam zivela kao biljka prikovana za krevet.. u bolnici bila par puta prikacena na infuziji i on je bio uvek tu i nikada mi nije nista zamerio. Ja se njemu izvinjavala za moje stanje jer se zaista nisam nadala ovome. Mislila sam da ce nama biti lepo i da cemo uzivati u tome ali ne. Kada sam usla u 5 mesec pocela sam da se vracam u zivot i sve nelagodnosti koje sam osecala vremenom su nestale i konacno sam mogla da pocnem da uzivam u trudnoci. Bila sam presrecna zbog toga. Uzivala sam ! Momak mi je radio non stop,tezak posao,kako psihicki tako i fizicki. Predlagala sam mu da da otkaz i da se odmori malo pa da kasnije nadje neki drugi posao. Bio je depresivan zbog tog posla ali je stalno govorio kako nam trebaju pare.. za to vreme sam primetila da se cudno ponasa. Jedan dan bude raspolozen ,drugi dan ne.. te izlazenje ranije u grad pre posla da ispije kafu sa kolegama s posla i vracanje s posla u kasno doba pod izgovorom da mora ostane duze da radi. U 6 godina prvi put me pitao da li moze da ide sa kolegama na pice u grad i da ce prespavati kod druga isto tako se desilo drugi put. Bilo mi je malo cudno jer to nije nikada radio ali ajde nisam htela da ga pritiskam jer znam da mu je bilo tesko na poslu pa rekoh u sebi neka sebi malo da oduska se opusti.. onda mu je sve pocelo smetati u kuci.. poceo je malo po malo da me pecka za sitnice i to kako nema privatnosti od mojih i tu su krenule nase prve ozbiljne svadje ali ne svakog dana.. sumnjala sam da se nesto desava sa njim pa sam pocela da kopkam i da ga preispitujem a on mi stalno govorio da umisljam i da su to hormoni.. sumnjivi dugi razgovori na telefonu dok je setao psa te je poceo da krije tel od mene i kada god bih mu rekla za to ja umisljam… dugo je to trajalo a ja sam i cutala i nisam cutala.. i to je trajalo 4 meseci i sve dok jednog dana nismo zapali u tesku krizu i ja sam ga lepo zamolila da mi prizna da li se nesto desava i da li ima nekoga… sumnjala sam u jednu koleginicu s posla jer je najvise pricao o njoj o desavanjima na poslu sta su radili itd a sve kao kolegijalno . Prodje period i konacno jedne noci mi je priznao da je u semi sa koleginicom 4 mes.priznao je da te noci kada je izlazio jeste da bio bio sa njom u hotelu. Povrh svega toga i kada je bio kod svojih van beograda i tada se vidjao krisom sa njom . Ono sto mi je najteze palo jeste to sto je priznao da se zaljubio u nju. Meni se zivot tada srusio . U tom trenutku sam zanemela i nije mi bilo do price . Sutradan kada sam se sabrala i pitala ga zasto je to uradio a on na to kako je nas unistila moja trudnoca i da nije mogao da trpi moje promene raspolozenja i depresiju i da se zbog toga ohladio i da mu je nedostajala paznja i ljubav a od mene to nije dobijao. Bila sam razocarana jer nisam ocekivala takav odgovor. Umesto da mi je bio podrska on je mene varao 4 meseci. Navodno kaze da ni sam ne zna sta mu bi i da ga zapravo ona zavela i ako je znala da ceka dete sa mnom. Decka je ostavila zbog njega . Tada aam shvatila da je to preslo ozbiljnije. Da mi nije priznao ko zna dokle bi to islo.. Tada sam mu rekla sve sto sam imala i da me je duboko povredio i da sam se tome najmanje nadala ali da se ne ljutim na njega iako bih trebalo ali sam bila svesna da time nista ne bih resila… tada sam prelomila i dala mu pravo na izbor ili ona ili ja.. jer ja da zivim na taj nacin ,ne zelim. Izabrao je mene a znam da nije zbog mene nego eto zbog bebe. Da je drugacija situacija mozda bi me ostavio iako tvrdi da ne bi mogao nikada i da me voli.Navodno je prekinuo svaki kontakt sa njom ali sam u medjuvremenu saznala za jos neke stvari koje su me povredilo vezano za njega i nju i svaki dan neka nova informacija a ja se svakog dana udaljavala od njega.. Situacija je sada jako losa.. iako je ostao sa mnom ja sam se promenila.. mislila sam da mogu da predjem preko toga ali izgleda da ne mogu. Stalno mi se javljaju te slike u glavi kako su njih dvoje bili zajedno a ja trudna sedela kod kuce cekajuci ga da mi padne u zagrljaj. Mnogo ga volim pa i dan danas ne mogu bez njega i bez obzira na to sto me je prevario na ruzan nacin iako sam mu rekla da cu mu to oprostiti ali ne da mi se… cutim najvise zbog bebe i sve mislim bice bolje nakon porodjaja a bojim se da mozda nece biti. Ne znam sta da radim ?! Trudim se da to ostavim iza sebe i da zbog nas a najvise zbog bebe da poboljsamo odnos ali nemam mira .. on insistira da ostane i ne zeli da ode a ja osecam da nekada pati za njom a da je prisiljen sa mnom jer ne zeli da dete odrasta bez roditelja… totalno sam zbunjena i ne znam sta mi je uraditi …
Micy
replied 5 years ago Ja bih Vas zamolila da mi date savet,ukratko cu,on sve moze,a ja ne,i ono sto smo se fogovorili on krsi ja ne,jer mi.preti idi ako to uradis..ne ljubi me kao nekada,psuje me,omalovazava u braku smo godinu dana,po pitanju sexa jedina sam ja koja je inicijator..vise nznm kako da mu udovoljim