asked 10 years ago
POŠTOVANI,[code][/code]
U BRAKU SAM 14 GODINA IMAM DVOJE DECE, RADIMO I JA I SUPRUG ,NAIZGLED SREĆNA PORODICA ALI JA NISAM U ZADNJE DVE GODINE JER JE SUPRUG ČESTO ODSUTAN ILI NA POSLU DO KASNO ILI U KLADIONICI A JA UVEK NA ISTOM.ČESTO PLAČEM JER SE OSEĆAM ZAPOSTAVLJENOM NIJE NASILAN NITI AGRESIVAN ČAK SE RETKO I SVAĐAMO.POKUŠAVALA SAM PRIČATI SA NJIM ALI NE VREDI.POSTALA SAM JAKO POPUSTLJIVA I NA POSLU ME GAZE JER RADIM KOD BRATA I SNAJE I TU IMA PROBLEM JER NISMO JOŠ REŠILI IMOVINU POSLE TATINE SMRTI JER SAM MU DALA SVE A ON MENI OBEĆANJE DA ĆE MI JEDNOG DANA POMOĆI.SAD SAM U KRIZI ALI ON NARAVNO “NEMA LOVE” SAD DAĆE MI KAD BUDE IMAO…..ŠTA DA RADIM PO TOM PITANJU KAKO DA SE ODUPREM SVIM TIM STVARIMA? DO PRE NEKOLIKO GODINA SAM BILA JAKO JAKA A SAD VEĆ POSUSTAJEM IAKO IMAM 39 GOD.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Svakao nije u mojoj moći da vam kažem šta da radite, već tek toliko da vam ponudim neke teme za meditaciju.
Razmislite o tome gde ste još osećali da vas gaze i da ste zapostavljeni? Da li zapravo stojite na mestu pepeljuge iz bajke? U životu stara iskustva obično ponavljamo na novi način. Nova napuštanja tu su da nas ponovo povežu sa starim napuštanjima. Razmislite koja i kava očekivanja leže u osnovi vašeg osećaja napuštenosti? Kako ste izgubiti načine da se povežete sa svetom u hrnljivoj razmeni, tako da ste, da se našalim spali na sopstvenog muža.
Razmislite, nije li najzad 14 godina braka i dvoje dece scenario koji nas neminovno vodi na pepeljugino mesto? Niste li i ranije to slutili kada ste donosili odkule da želite da budete supruga i majka? Nije li žrtvovanje veliki deo ovog života na ovaj ili onaj način?
Šta je ono što vam, najzad tu ipak daje snagu za život? Kako možete više povesti računa o sebi? Četrdeste godine su, kažu, izazovno vreme, ali i vreme za nove životne projekte. Koji su vaši načini da se ostvarite izvan kuće i porodice? Možete li napraviti protora za našto novo? Joga, umestnost, ples? Da li to traži da se odreknete dela odgovornosti, kontrole, servilnosti? Kako vam je teško da to učinite i da li na neke nečine zapravo biate mesto žrtve, recimo tako što vam je taško da malo Vi “napustite” druge, tako što ćete ih pustiti da se malo sami brinu o sebi kako biste napravili protora za sebe? Nije li na kraju sve na vašim izborima iz kojih je teško pomeriti se jer ste okovani lancima dužnosti i strahovima?
S poštovanjem,
Nikola