asked 11 years ago imam problem da u nepreglednom moru takozvanih simptoma vidim bilo kakav smisao, pa cu nabrojati neke i molim vas da mi kazete sta mislite o tome:
godinama sam u nekakvoj povrsnoj depresiji, sa nekoliko nepresivnih epizoda, neistrajna sam u lecenju, antidepresivi deluju u pocetku ali sada pijem seroxat 6 meseci i osecam se vecinom lose, intenzivno pozelim da se ubijem ali to retko traje duze od nekoliko sati
opsednuta sam odnosima sa drugim ljudima, osecam se tako usamljeno, izolovano, prazno, lazljivo, manipulativno..ne mogu da prestanem da optuzujem clanove porodice da me ne vole dovoljno, u sred izlaska sa prijateljima dobijem ideju da me ne podnosi ili ih jako nerviram, tako cesto dolazi do svadja gde ja u stvari zahtevam njihovu ljubav na koju istovremeno znam da nemam pravo
zavrsila sam fakultet, sada sam nezaposlena, osecam da sam bez profesije i zelim necim potuno drugim da se bavim..medjutim stalno smisljam nove mogucnosti i retko sta uopste pocnem, a kamo li da u necemu istrajem. osecam se vecinu vremena nesposobno da bilo sta radim
osim toga razapeta sam stalno izmedju potpune praznine i osecanja i opazaja koji me ophrvaju, u cemu nekada uzivam a nekada me obuzme potpuni uzas
uglavnom ne osecam se kao osoba vec kao nasumicni skup reakcija na okolinu na koju sam preosetljiva, nisam ni u sta sigurna u sebi, a tako zelim samo jednu tacku za koju mogu da se uhvatim
izvinite zbog opsirnosti ali ja ne umem sazetije ovo da objasnim, ima tu jos toga, ipak za sada ovako,
hvala unapred na bilo kakvom odgovoru!
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Postovana,
Ne pise koliko imate godina, pretpostavljam negde oko 24,25, ako ste skoro zavrsili fakultet. Da krenem od pocetka. Ili ste depresivni ili niste, nema povrsinske depresije. Po simptomima koje ste opisali, ja bih Vas pre (sa ovo malo informacija) gledala kroz razvojnu krizu i trazenje identiteta. Takodje simptomi izolovanosti , usamljenosti i suicidalnih misli jesu neki od simpt.depresije. Buduci da pijete lek, a jedino Vam ga moze prepisati psihijatar, pretpostavljam da ste nekakvu dijagnozu dobili. Da li Vam je dijagnoza depresija?
Kada pricate o istrajnosti, kako god je dozivljavali, fakultet ste ocigledno zavrsili,tako da mozete i da istrajete u zapocetom (koliko god godina da ste studirali). Vrlo mi je vazno koliko imate godina, da li imate vezu sada i da li ste je imali do sada?
Lekovi bez psihoterapije ne pomazu, tako da nije neobicno sto ste i sami zakljucili da se ne osecate bolje. Potrebno je, ako ste ih vec dobili, da ih kombinujete sa psihoterapijom, i da redovno posecujete svog psihijatra. Takodje je moguce da i kad kombinujete oba, da Vam lek ne prija i tada ga u dogovoru sa dr treba zameniti onim koji Vam vise prija.
Sada ste na prelasku izmedju dva identiteta/ identiteta studenta i identiteta profesionalca, pa se zbog toga dodatno osecate tako i kazete da ste bez profesije. Pre bih rekla da ste na mestu izmedju, i da je posao prva potvrda zvanicna, Vase nove uloge. Koliko vidim tesko Vam je da ostanete u toj “praznini” pa zurite ka novoj akciji a koja Vam sustinski nece doneti zadovoljenje. Istrazujte malo sta je to sto Vam donosi nova uloga, a sta je to sto ostaje sa starom? Sta to ne mozete da pustite?
Ta tacka za koju zelite da se uhvatite je oslonac u Vama samima, Vasa bazicna potreba koja je jos nezadovoljena.
Predlazem psihoterapiju u kombinaciji sa lekovima, kao vid podrske i mesto samo za Vas, gde cete zajedno sa terapeutom traziti tu tacku oslonca, i tu sam ako imate jos pitanja.
Puno pozdrava
Brankica