asked 10 years ago
Imamo po 42 godine i brak dug 14 godina. I pre braka smo bili zajedno skoro deceniju. Imamo troje dece, vrlo smo situirani. Ja sam visokoobrazovana i radim posao u struci, vrlo cenjen i odgovoran. Suprug ima privatni biznis.
Problemi su poceli u vreme kad se njegova firma prosirila. On sada radi jako puno, i od toga ima prilicne koristi, ali nasi novcanici su podeljeni. Tako je bilo oduvek. Ranije on nije bio zaposlen, i bilo je normalno da ja s posla idem u radnju po namirnice, da kupujem deci knjige i garderobu, da placam racune, sve. Sada on ima mnogo vise novca od mene, ali to je ostalo isto. Nemamo kucni budzet i on odbija da ga formiramo, ne zeli ni da cuje. Novac je jos i najmanji problem. Ja sam postala osoba koju ne prepoznajem: prosim ljubav od njega, ceznem za niim, nedostaje mi iako sedi pored mene. On mene ne primecuje u fizickom smislu, ne zeli da spava sa mnom, ne razgovaramo danima, ne smejemo se, ne idemo zajedno skoro nigde, optuzuje me za banalne stvai da svoju porodicu i prijatelje ugoscujem bolje nego njegove. Da nemam nikakvih interesovanja ni zanimanje, jer samo cekam da mi on pokaze ljubav. Ovo naravno nije istina jer ja imam prijatelje, izlazi, citam, idem na jogu, sa decom sam nonstop napolju, u setnji ili igri, izlazim sa svojim drugaricama, poslovno vrlo cesto putujem, ali ja zelim njega. Zelim da budemo partneri. On mi govori kako je nase proslo, kako je sve u redu ali da je cudno da ja zelim neko dokazivanje ljubavi a deca nam velika. I sve tako. Omalovazava mene, moj posao, moju porodicu, nemam nikakvu podrsku od njega, cesto vice na mene, breca se za najmnje gluposti, ne ceni nista sto ja uradim, pa kad ja to pomenem on kaze “eto, bolje da mi nisi kupila/uradila/donela to, nego sto mi sad pominjes”.
Ima obicaj da me podseca da je stan on kupio sa vecim ucescem nego ja i da on ima veca prava na to nego ja. Kola je on kupio, pa kad se posvadjamo, preti mi kako ce mi oduzeti kola iako on ima posebna kola. Oba je kupio od svoje firme, za koju sam ja u pocetku davala svoju platu, jer on nije nista zaradjivao, nije imao ni alat.
Ne prihvata da sam ja odnegovala decu dok je on stvarao firmu, ne priznaje da sam ja ucestvovala u stvaranju firme, ne zeli da prica sa mnom, prevrce ocima i glumi da mi je lose kad se ja namestim da razgovaramo.
Cutimo mnogo i sve cesce. Zabodemo se svako u svoj telefon, ja iz protesta on iz nezanimanja za mene. Meni to strasno smeta, on bi tako mogao zauvek. Nemamo seks nedeljama, neka i mesec i duze, i on za to okrivljuje mene “zato sto se ti duris bez razloga”. Nesrecna sam odavno, pocella sam da jedem i da povracam na nervnoj bazi, postala sam osoba koje se gnusam. Plakala bih neprekidno da mi nije muka da me deca vise gledaju nesrecnu. Ne znam da li da pokusavam i dalje da spasim nesto sto je trulo, ili da odsecem truli deo i nastavim dalje.
Mnogo ga volim, ali ova veza je postala toksicna za mene. Nije mi jasno zasto je postao osoba potpuno drugacija od one kakav je bio do pre par godina.
Deca su svesna da je nesto lose, imali smo fazu neprekidnog svadjanja pred decom, ali smo to prekinuli zbog njih. Sad se svadjamo kad smo sami, s tim da ja suze ne mogu da iskontrolisem uvek. Vikendi su najgori.
Promenila bih sebe, ali ne znam kako i sta da promenim. Meni treba muz, partner, neko ko ce da me voli zbog mene, a ne samo da budem majka, zaposlena zena, cerka, drugarica. Zelim da imam ljubav, jer ja imam 42 a ne 90 godina.
Molim vas za savet i pomoc.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Htela sam samo da dodam da ne mislim da ima neku drugu paralelnu vezu, jer osim posla nema nikakvu drugu preokupaciju. Ne zanima ga ni sport, ni izlasci, nema drustvo, nikakav hobi.
Kad dodje kuci, zabode se ispred tv, tu i spava najcesce.
Sve ovako napisano, kad bih procitala da je neko drugi napisao, rekla bih da je svako pitanje suvisno i sta ceka ta zena uopste?!
Hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Izvinjavamo se što ste malo duže čekali naš odgovor.
Vaš suprug, dakle, otuđio se od vas i izgubio interesovanje. Veoma ste dugo zajedno i on je počeo da vas podrzumeva. Njegovo smanjivanje interesovanja i želja izgleda je generalnog karaktera ali ga Vi možda doživljavate lično. To vas boli i vaše potrebe za emotivnom razmenom ostaju neutražene. Vaše pokušaje da mu skrene pažnju na svoje nezadovoljsvo on verovatno doživljava kao optužbe i osude zato što ne radi nešto do čega mu više nije stalo. Vi nastojite da promenite njegovo “ja” i njegovu nezaintersovanost, a on se izgleda ponajviše oseća kao umoran čovek. Svađe i povređivanja su možda jedini način koji je preostao da doprete do njegovih osećanja i dobijete makar i negativnu rekaciju na vaše nezadovoljstvo. Kada na našu potrebu za nekim nema odgovora, u nama se aktivira snažno osećanje napuštenosti koje može biti veoma neprijatno. U nastojanju da ga razrešimo naša fiksiranost na tu drugu osobu postaje sve veća i polako se pretvara u neku vrstu opsesije. Karakteristika opsesije je da smo izgubili sebe i da smo postali zavisni. Sve što imamo više nam nije dovoljno, fokus naše svesti je sužen i čini nam se da naš subjektivni osećaj sreće i zadovoljstva zavisi samo od jedne osobe. Nisu nam više dovoljna deca, prijatelji, njihova ljubav, hobiji i blagostanje, zavisimo od jednog.
Naša moć međutim da promenimo druge veoma je mala. Umesto toga potrebno je da počnete da radite na svojoj opsesiji. Opsesije su veoma istrajne i rad na njima obično nije ni kratak ni jednostavan. Ukratko, potrebno je, da polako počnete da prihvatate da od njega nećete dobiti to što želite ili bar na način na koji želite. Prihvatiti, znači oslobađati se negacije. U opsesijama naime skloni smo da dugo negiramo realnost. Oslobađanje negiranja podrzumeva žaljenje za izgubljenim nadama i snovima. Žaljenje se manifestuje kroz osećanja tuge i ljutnje. Od pomoći su rituali opraštanja, razgovori (ne sa njim već pre sa vašim prijateljima i/ili psihoterapeutom), sećanja. Da bi smo se oprostili sa nekim potrebno je da u sebi ponesemo ono što je bilo lepo i žalimo za onim što je izgubljeno, za zajedničkom budućnošću. Žalovanje je često u vezi i sa našim ranijim gubicima i tugama, sa sličnim osećanjima ili situacijama koje smo imali u nekim drugim životim periodima. Kreiranje emotivne zavisnosti obično je u vezi sa starim strahovima od napuštanja koji mogu datirati još iz našeg detinjstva, kojih se čak ni nemoramo sećati, koji čak i ne moraju biti naši već strahovi nama značajnih osoba, na primer majčini…
Kako se sve manje nadamo i kako sve više prihvatamo realnost, s vremenom će vam se desiti da se zasitite žalovanja i samosažaljenja. Tada do izražaja može doći sve ono što imate. Srednje godine su veoma lepe godine kada imamo još mnogo snage i vremena i kada su nam potrebni novi životni projekti, kada tragamo za iskustvima koji će upotpuniti naše životno iskustvo. Smeliji smo i mudriji nego ranije, umemo da uživamo na novi način, imao veće mogućnosti.
Nije nemoguće da bi vaše izlažanje iz emotivno zavisne pozicije i autentično okretanje sebi i svom životu za posledicu imalo i promenu energije kod vašeg supruga. Osećanja i požude koje su u njmu utihnule mogu se ponovo rasplamsati ako sa njega sklonite kamen svojih očekivanja i optužbi, kao što se žar nekada ponovo rasplamsa kada se nađe na vetru i svežem vazduhu.
Kako vas sve ovo snažno uznemirava, savetujem vam da otpočnete psihoterapiju koja će biti podrška vašoj duši u ovim dubokim i složenim procesima i koja bi vam pomogla da otkrijete smisao ovog vašeg iskustva za celovitost vašeg života i vaš rast i razvoj.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovani NIkola,
Hvala Vam puno na ovom odgovoru, koji je na neki način samo izrazio rečima ono što ja duboko u sebi već i znam. Jedno mi je samo ostalo nejasno: Kako je uopšte moguće da uradim to što treba da uradim (da bih prekinula tu opsesivnu potrebu za njim) ukoliko ostajem sa njim? Je li tu uopšte moguće, ako ga viđam svaki dan? Da li je rešenje da se razvedemo? Da li je u praksi moguće da se alkoholičar izleči od alkoholizma, ako nastavi da pije čašicu, dve dnevno?
Pomozite mi da ovo shvatim.
Hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Moguće je da bi vam bilo lakše da ga prebolite kada on ne bi bio pored vas, u skladu sa onom narodnom, daleko od očiju, daleko od srca. Vodite međutim računa o tome da rastanak ili razvod povlači za sobom i mnoge druge dinamike i pitanja. Neke od njih mogu biti u vezi sa novonastalim identitetom, obično osećaj stida i neadekvatnosti, ponekad promašenosti, dok osećaj usamljenosti i žalovanja samo menja svoj oblik. Po sredi su postupci posle kojih je teško vratiti se nazad i za koje zapravo nikad nije kasno.
S poštovanjem,
Nikola