Moj problem je sto tesko funkcionisem u okruzenju. Tesko mi pada samostalni zivot sa muzem i detetom. Nista me ne boli a sve me boli i sve mi skoro smeta. Najbolje se osecam kada sam sama sa sobom. opet desava se da trazim drustvo i ljude. Vec dugo dugo posecujem doktore za dusu, jos od 16 godina, a sada imam 38. medjutim po par godina mi se ne pokazuju simptomi nefunkcionisanja i onda opet postanu strasni. Meni je doktor dao da imam dijagnozu f60, ijem i lekove antidepresive i jos neke koji regulisu raspolozenje. Mislim da ovo nikad nece prestati i postanem opsednuta razmisljanjem o tome kako mi je grozno. Tome kao da nema kraja. Koja vrsta terapije kod psihologa bi meni najvise pomogla? Da li meni diplomirani psiholog moze da pomogne ili treba neko ko je vise specijalizovan  ? Sta da radim? Retko imam kontrole psihijatra jer su skupe a drzavno ide na dva meseca. Od drzavnog psihologa sam odustala ali mozda treba opet da krenem.