U izvanbračnoj zajednici sa partnerom sam 13 godina. Brak je upao u kolotečinu, briga oko djece, bez pomoći ikoga sastrane, financijska situacija, nezadovoljstvo okolinom, moja posvećenost djeci i svemu ostalome, a uzimanje njega zdravo za gotovo. Unazad dva mjeseca odnosi su nam se totalno zahladili i on me je obavijestio da više nije sretan u našoj zajednici i da želi otići. Inače ga svi doživljavaju kao idealnog muža (kuha, pomaže u kući, brine se o djeci) i oca. Imamo troje djece (moje jedno iz prvog braka koje je prihvatio kao svoje i dvoje zajedničkih u dobi od 18, 10 i 6 godina). Osobno sam u nekoliko navrata u ljutnji znala reći da samo da uspije u svom naumu da dođe do novaca pa da ode i ostavi nas na miru, ali nikada nisam očekivala da će do toga doći, da će on to poželjeti. Kune se u svoju ljubav prema djeci i da njima ništa neće nedostajati. Kaže da me više ne voli. Prije smo mi bili pojam za ljubav. On je inače bio emotivac, bio je osoba koji me stalno grlio, iskazivao ljubav, a ja sam teška na prepuštanju emocijama i često puta sam ga znala odgurnuti. Tih zagrljaja više nema. Osobno ne shvaćam što se dogodilo da bi on napustio našu zajednicu. Tvrdi da nije druga u pitanju nego da jednostavno više nije sretan i da će više pružiti djeci ako se rastanemo. Ja znam da je to nemoguće jer ovako je stalno sa djecom, kada nema poslovnih obaveza, a ovako to neće biti moguće. Strah me da će ih jako pogoditi razdvajanje, posebno zato što bez obzira na povremene nesuglasice brak je bio skladan i djeca su imala lijep obiteljski život. Pokušavam ga nagovoriti na sve načine da probamo spasiti brak, dajem različite prijedloge – da ostanemo u prijateljskoj vezi pod istim krovom da djecu ne izlažemo emocijonalnim traumama, da probamo potražiti savjet stručne osobe i probamo spasiti brak,(to je on predlagao prije par godina, a ja sam to ignorirala, a on sad ne želi “da mu neko puni glavu”)… Ali on i dalje ostaje ustrajan da odlazi samo da skupi sredstva da nama osigura vozilo i ostalo potrebno za daljnji život bez njega. Ne znam šta da radim? Da ga pustim na miru, da dignem ruke od svega? Zar je zaista moguće da nakon tako velike ljubavi da me više ne voli i da me više ne može voljeti? Kako da ga nagovorim bar da probamo spasiti brak?
Poštovana,
Poetična mi je iskrenost Vašeg partnera, kao i njegova potreba da prati sebe. Dokazano je da deca dobijaju zaista mnogo više iz odnosa u kojima roditelji ostanu u dobrim odnosima nakon razvoda (raskida). Nezadovoljavajući brak, koji jednog (ili oba) roditelja frustrira, guši, retko kada može deci da bude od velikog značaja. Nije suština da vide oca i majku na okupu, već u dobrom odnosu.
Vaše pitanje – Kako da ga nagovorim da probamo spasiti brak? Realno surov odgovor i sami znate. Nema nagovaranja kada je ljubav u pitanju. Da je ima, to bi već samo od sebe bilo rešeno. U njemu vidim Vaš strah od onoga što bi usledilo kada ostanete sami.
Pozvao bih Vas da razmislite kako ste sa tim što bi on otišao? Šta u Vama budi puštanje njega da ode u potrazi za sobom? Možda je to početak jednog novog vremena u kojem se Vi možete posvetiti sebi? Pronaći sve ono za čime ste sve želeli odavno da tragate, pa Vas je “kolotečina” sprečila. Možda ćete ponovo uspeti da se sretnete, kada se posle nekog vremena vaša iskustva oboje novim bojama, kada se izrodi novi plamen strasti, koji se ponekad desi da se, ukoliko ga ne negujemo, ugasi vodama kolotečine. Samo tako, ljubav može ponovo da se rodi.
Srdačno,
Ognjen Vukotić