asked 8 years ago nakon duzeg vremena se javljam u nadi da cete mi odgovoriti…treba mi savet u vezi deteta…resili smo ja i supruga sa detetom da idemo u januaru u inostranstvo za boljim zivotom,polako se sredjujemo i pripremamo,i nadamo se da ce sve proci kako treba…moja sestra je tamo vec dvadeset godina i imamo od nje podrsku u svakom momentu..medjutim planiramo cerkicu od tri godine da ostavimo kod babe i dede dva ,tri meseca dok malo se ne snadjemo,i resimo neke stvari,posto nece biti nimalo lako jer je to jedna vrsta i stresa,promena sredine,i nacina zivljenja…pa smo odlucili da je ostavimo dok se malo ne snadjemo..moje pitanje vama..jesmo li podtupili dobro,i da li ostavlja neke emocionalne posledice po dete odvajanje od roditelja,i do koje granice ne bi trebali ici…zna vec nakon tri cetiri dana boravka kod baba i deda da trazi i mamu i tatu..hvala unapred
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovani,
Mogu da preuzmem odgovornost samo za svoje izjave i da navodim razloge za svoje stavove, kao što sam i učinio.
Što se struke tiče, mislim da oko toga da ostavljanje trogodišnje dece od strane oba roditelja na par meseci nije preporučljivo i da utiče na razvoj deteta, nema spora.
U svakoj struci međutim moguća su i javljaju se idiosinkratična (neobična i usamljena) uverenja, čak i oko onih pitanja oko kojih postoji širok konsenzus (što u nauci i nije tako čest slučaj).
Sasvim drugo pitanje je međutim šta je u vašem specifičnom kontekstu bolje za vas i vaše dete, ali to nije ono što ste Vi mene pitali. Sasvim je moguće da neki stručnjak smatra da je u vašem specifičnom kontekstu bolje da ostavite dete nego da ga vodite sa sobom. Molim vas da pravite razliku između generalnog pitanja kako ste ga Vi postavili i specifičnog konteksta koji možda menja stvari. Nešto što generalno nije preoručljivo i oko čega čak nema spora u struci, može izgledati sasvim drugačije ako se posmatra u kontekstu specifičnih okolnosti. Na primer ako ste Vi u depresiji to svakako nije dobro ni za dete. Ako možete nešto da učinite da se pomerite iz depresije onda će to svakako biti dobro i za dete. Specifična situacija na ono gde se može diskutovati šta je bolje. Ja sam međutim u svojim odgovorima naglasio da nemam uvid u vašu specifičnu situaciju.
Psiholog je osoba koja je završila fakultet za psihologiju i tako stekla zvanje diplomirani psiholog ili master psihologije. Psihoterapeut je osoba koja je završila neku od akreditovanih psihoterapijskih edukacija. Neko ne mora biti psiholog da bi bio psihoterapeut i obrnuto, osoba koja je završila samo studije iz psihologije nije samim tim psihoterapeut. Uvek savetujem klijente da se dobro obaveste o tome koje su škole završili njihovi terapeuti kao i o tome da li su te edukacije akreditovane.
Vašu eventualnu zabrinutost pred ovako delikatnom odlukom mogu da razumem i mislim da je prirodna. Ipak i sam bih vas pozvao da razmislite o sledećem. Ako ste već doneli odluku i čuli mišljenje koje toj odluci ide u prilog, zašto ste ovde ponovo postavili isto pitanja, osim ako ste zaista želeli potvrdu jer ni sami niste sigurni? Razmislite o tome da je osoba koju nazivate psihoterapeutom zaista želela da podrži vašu inicijativu. Možda je njegova procena da je za vas a samim tim i za vaše dete veoma važno da nađete načina da se pokrenete. Možda osoba koju nazivate terapeutom smatra da je sadašnje stanje po dete gore (recimo zbog vaših tegoba) nego ono koje će nastati time što ćete ga ostaviti na nekoliko meseci u potrazi za boljim životom. Možda on procenjuje da ćete se tada tako i Vi osećati bolje i možda nije želeo da vam unosi dodatan nemir. Naravno, ovo su samo pretpostavke. On je osoba sa kojom bi o ovim pitanjima trebalo da razgovarate.
S poštovanjem,
Nikola