asked 9 years ago Pozdrav,ja sam druga godina fakulteta,zelim da postavim jedno pitanje.Mislim da patim od depresije,jako sam tuzan u poslednje vreme za moje uslove cesto placem.Osecam se ocajno,sve vise gubim interes ka stvarima sta drugi pricaju,trazim izgovor da stalno izlazim iz kuce da nebih bio sam i imao vremena da razmisljam,ali kad sam sa drustvom ko da ih i neslusam.Samopouzdanje mi je jako poljuljano i ne znam sta cu sa sobom.Sve sto mi je ranije bilo zanimljivo i interesantno mi je sada dosadno.Radio sam neke internet testove i ustanovio sam nasvakom da pamtim od teske depresije,mada me je sramota da trazim od roditelja da mi pomognu da se obrate nekom lekaru i nebih zeleo da to saopstim njima jer jednostavno nisam ni sam siguran jos uvek da li je to to,ali ne znam sta drugo moze da bude.Nikada se nebih ubio ali pomisljam na to ponekad.Nemam apetit.Najgore od svega je sto uopste nisam ni siguran da li bi mi pomogao doktor u svemu tome.Jer u ovakvoj situaciji pitam se sta uopste moze da mi kaze sto bi me nateralo da ramizljam drugacije ili sto bi me oraspolozilo.Bilo kako bilo nemam vise solucija sam sam pokusavao da se borim sa tim i ne ide mi pa me zanima da li da se obratim nekom strucnom licu i da li mozda imate neki savet za mene.Unapred hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Zdravo, ja nisam teraeput, ali možda ti moj odgovor bude koristio.
Ja se na tvom mestu ne bih previše opterećivala samom dijagnozom, mislim da ti saznanje da li patiš od depresije ili ne, ne bi puno pomoglo. U mnogo čemu što si napisao mogla sam da se prepoznam i osećala sam se tako kao ti puno puta u životu. Rekla bih da ti trenutno ne nalaziš previše smisla u bilo čemu što te okružuje. Razumem i ovaj osećaj kada si sa drugima, a opet usamljen, ne uključuješ se u razgovor, reči ti ne dopiru do srca.
Još bih ti rekla da smisao možeš da tražiš onda kad ga nema samog po sebi i pokušala bih na tvom mestu da dam odgovor na pitanja, šta bi me to trenutno dirnulo na bilo koji način, šta bi to izazvalo bilo kakve osećaje? Mislim da svi nekad, kao i ti, razmišljaju o smrti, a verovatno mnogi nekad pomisle i na samoubistvo. Bilo je u mom životu takođe i trenutaka kada sam mislila da nema pomoći, pa sam se kao i ti pitala može li me išta oraspoložiti. I, mogu ti reći sa sigurnošću da takvi periodu prođu, ali to ne znači da ne treba da otkrivaš zašto se sada tako osećaš, koliko dugo to traje, šta ti se značajno desilo pre nego što si počeo ovako da se osećaš? I još bih ti rekla da to što si tužan i što plačeš po mom mišljenju ne znači da si depresivan, ali očaj koji pominješ je nešto puno teže i žao mi je što se tako osećaš.
Ne znam zbog čega te sramota da se obratiš roditeljima, šta misliš kako bi reagovali?
Pozdrav,
Aleksandra
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani,
Ono o čemu Vi govorite su sinptomi depresije. Sinptomi su samo psoledica a uzroci leže duboko u načina na koje je organizovana ličnost. Većina ljudi zapravo veoma malo znao o načinima i mehanizmima funkcionisanja ličnosti i kada su ti mehanizmi u osnovi depresije, oni su uglavnom nesvesni. Smisao psihoterija nije u tome da vas oraspoloži, već da vam pomogne da osvestite i razumete ove mehanizme, što je prvi korak u njihovoj reorganizaciji. To je suština pomoći koju možete dobiti od psihoterapeuta. U ptanju je zahtevan i dugortaja ali dragoces proces samospoznaje i unutrašnjeg rasta.
Simptomi depresije manifestovani u snažnom obliku govore da se promenila telesna hemija. Lekar vam može pomoći utoliko što lekovima koji se zovu antidepresivi može kratkoročno “popraviti” hemijsko stanje u vašem mozu i na taj način vam probaviti olakšanje, aki to nije put koji deluje na uzrok vašeih problema.
Psihoterija se naravno može kombinovati sa farakoterijom i to je put koji je u težim oblicima depresije preporučljiv.
S poštovanjem, Nikola