Dijana asked 3 years ago Postovani moj najveci problem je depresija.Ja sam u depresiji od 12-te godine.Ja stalno mislim o tome kako mene niko ne voli,kako nisam bitna nikome,cesto placem itdd..Ja mislim da je sve krenulo od vrsnjackog nasilja..U tom periodu ja sam pocela da se socijalno povlacim,cesto sam plakala u skoli(i zbog toga su me slali kuci)..Ja sam kad sam bila dete bila dosta konfliktna,bio mi je cilj da se sa svima svadjam,plakala sam zbog gluposti i to su zaista bile toliko nebitne stvari.Izjeda me i dan danas griza savesti,i ja znam da jesam kriva za ovo,ja sam ovo izazvala.Mene boli to sto nisam mogla da uvidim sta je pogresno a sta ne..Nisam imala postovanja ni prema nikome..Mogu da kazem da sam se ponasala zaista izvinite na recniku-poremeceno..Imala sam jednog prijatelja a sa drugima nisam htela da ostvarim kontak mislila sam da je jedan prijatelj sasvim dovoljan.Drugi su se trudili da budu dobri prema meni ali ja nisam vracala istom merom..Ja nisam mogla da ukapiram sta zaista cinim svojim postupcima.Od 12-13 godine pocela sam da mislim o samoubistvu..Nisam to nikada pokusala ali sam pocela da pretim porodici da cu zaista to da uradim ako mi ne pomognu…Nazalost prica se nastavila u srednjoj skoli gde opet nisam uspela da se izborim za svoje mesto u drustvu..Ja sam bila najsrecnija da imam bar nekog,vodila sam se time bolje bar neko nego niko..Plakanje se nastavilo sve do 2 godine..Bila sam opet svadjiva,drsko sam odgovorala jednoj profesorki itd..Nakon 2 godine vecinu stvari prestajem….Ali ono sto nisam trebala je da pocnem da se samopovredjujem..Kada su me opitali odakle mi oziljci ja sam govorila od macke… Danas se vise ne svadjam,niti se samopovredjujem ali mislim da su ostale posledice svega..U toku 3 godine naglo sam smrsala i mislim da se to dosta odrazilo na psihu..Prvi problem je pamcenje.Ja zaboravim gde se nalazim,nzm kako da vam opisem ovo ali probacu otprilike.Ja pocinjem u tom trenutku da zapitkujem gde sam? sta radim ovde? ali ja u tom trenutku nisam svesna sta sam zapravo rekla,kao da reci izlaze iz mene..Nazalost desilo mi se to u javnosti jednom..Ja sam rekla da sam naglo smrsala i organizam mi je doziveo sok i da treba vremena da se oporavi,nzm da li to moze da zvuci kao opravdavajuce a ne da ispadne kao da sam luda osoba..Zanima me da li ovo moze da znaci rizik za alchajmera? da li bi trebalo da ukazuje na to? Zanima me da li mislite da ovo moze da deluje kao opravdavajuce? Ja sam dosta gresaka napravila u zivotu i toliko toga me ubija,sramota me je svega,tek sad vidim sta sam zapravo uradila..Muci me griza savesti..Ja novi list u zivotu zelimm da zapocnem ali cesto mislim dzabe da se sad menjam kad sam obelezena onakva kakva sam..Ljudi ce uvek da se secaju svega..Jako mi je bitno tudje misljenje..I evo danas zivim sa depresijom,usamljenoscu,kompleksom nize vrednosti.Zanima me kako ja da se izborim sa svime ovime,zelim da krenem sad na drugaciji nacin ali opet mislim da je sve uzalud….Sad da vratim vreme sve bih izbrisila..I takodje mi je postaklo jasno da su svadje u kuci naravno mogli da cuju ostali,zato sto mi kao porodica se deremo,vicemo kada se svadjamo..Tako je bilo ranije..I asad shvatam da su se moje pretnje samoubistvom verovatno cule..Ne shvatam kako sam mogla da budem tako glupa..Molim vas recite mi sta da radim..Kad pretimm samoubistvom ja ne mislim stvarno da zelim da se ubijem,mislim da je verovatno to kod mene zelja za paznjom drugih ljudi.. Hvala unapred na odgovu..
Nikola Krstić Staff answered 3 years ago Poštovana,
Vaš post obiluje opisom prošlosti, tako da o vašoj sadašnjosti nismo saznali gotovo ništa. Tolika zagledanost u prošlost može zaista biti način da bežimo od suočavanja sa aktuelnim životom. I iako čovek na svaki beg ima pravo, pitanje je da li je taj način življenja koristan ili je nešto što će sutra biti još jedan razlog vašeg kajanja.
Osim psihoterapijske i psihijatrijske pomoći, koja može biti baza vašim naporima za promenu, za čoveka može biti lekovito da traži način da se okrene svojim ljubavima ili, ako još ne zna šta voli, svojim simpatijama. Dobro bi bilo i kada bi to bila aktivnost u okviru neke zajednice.
Žao mi je što ništa nismo čuli o vašim ljubavima. Priroda ili sport, ples ili gluma, čitanje ili pisanje, religija, tematika ishrane, humanitarno volontiranje ili neki drugi oblik izražavanja sebe ili interesovanja i zaokupljenosti, makar to značilo i raditi bilo koji posao, moglo bi da bude ono važno sredstvo koje vam pomaže da jedan deo dana budete nečim zaokupljeni.
Mi, koji život doživljavamo kao neku vrstu tamnice, možemo u tim aktivnostima pronaći onaj beg od sebe, koji u ma kojoj vrsti rada ili stvaranja traže pravi zatvorenici osuđeni na duge kazne ili doživotnu robiju.
Što se vašeg pitanja u vezi sa onim što opisujete kao zaboravljanje tiče, ovaj forum nije mesto i način da se time adekvatno bavimo, jer spada u domen medicine, pa je verovatno najbolji način da proverite šta je posredi, da se obratite lekaru.
Srdačno,
Nikola
Isto se osecam. Totalno sam se povukla u sebe, ostala bez prijatelja… Dusa me boli, takav bol imam u grudima. Pricala sam sa psihologom, dosli smo do toga da imam socijalnu fobiju, sto i jeste tacno. Ni sa kim ne pricam, stid me je, ne usudjujem se da pridjem nepoznatim ljudima i mnooogo toga. Ispisala sam se sa fakulteta, ne radim nigde, ma haos mi je u zivotu. Jos imam i probleme kuci. :/