Imam 19 godina, ove godine zavrsavam gimnaziju i planiram da upisem fakultet ali ne znam kako ce se to zavrsiti s obzirom na to da nisam ni pocela jos da se spremam a mart se blizi… Ne bi to bio toliki problem da se ja vec mesecima ne osecam lose, lezem oko 3 ujutru, spavam po 4, 5 sati pa po podne nadoknadjujem i tako sve u krug… Hronicno sam neispavana.. Moj najveci problem je to sto preko celog dana osecam neku uznemirenost, zabrinutost iako nema realnog razloga. Taj osecaj je slican osecaju treme ili mucnine, primetila sam da se cela blago tresem i suse mi se usta. Pretpostavljam da je to neki oblik anksioznosti, a kako sam citala najvise mi lici na generalizovani anksiozni poremecaj. Ne znam odakle to potice ali dosta dugo sam razmisljala o zivotu, o njegovom smislu i dosla do nekim mozda porazavajucih zakljucaka da sve sto se desava je slucajno i besmisleno. Ne verujem u boga i slicne stvari,te price mi nekako ne piju vodu. Jednostavno, sve ovo moze da nestane u jednom trenutku, sve u cemu smo do sad uzivali,radovali se, sve je neizvesno. I kada se sve to sagleda, namece se pitanje: O cemu bih ja onda trebalo da sanjam, kakve ciljeve da postavljam, kojim putem da idem? I ne znam kuda idem i sta zelim, zato se verovatno i javlja taj osecaj anksioznosti. Sve mi je bezveze, izgubila sam intersovanja za sve, predavanja u skoli jedva podnosim, pa cak mi je tesko da slusam i druge ljude, da ih pratim u komunikaciji. Samo tako sedim i cekam da mi vreme prodje bez strasti, bez volje, bez icega. Treba mi Vase misljenje o svemu ovome posto nemam sa kim da porazgovaram iskreno o ovakim temama. Hvala unapred!