Anonymous asked 5 years ago Da li bolujem od aksioznosti i depresije? Pitanje koje me muči već dve godine. Sve je počelo na poslu koji sam tada radila- ljudi su počeli da me nerviraju, bila sam napeta, neraspoložena, nezadovoljna, ma jednom rečju sve me je nerviralo. Nezadovoljstvo je raslo sve više , nezadovoljstvo sobom, svojim životom. Trebala mi je neka promena i zato sam napustila posao i sa dečkom sam se dogovorila da idem na tri meseca kod njega. On ne zivi u Srbiji , ali smo funkcionisali tako sedam godina i sve je bilo dobro. ja ni u jednom trenutku nisam sumnjala u njega, jer je on divan dečko. Ali onda je počelo to moje ludilo.
Prvi put kada sam otišla kod njega upala sam u tu depresiju. Nisam radila i mislim da zbog previše slobodnog nekvalitetno iskorišćenog vremena moje misli su postale tako negativne. Trenutak kada se to desilo bio je kada sam komentarisala njegovu koleginicu, a on nekim čudnim tonom počeo da mi govori kako je ona super devojka i zašto mislim da sam ja bolja od nje. Tada je počela nesanica, gubitak apetita, negativne misli, postala sam bolesno ljubomorna, počela sam da sumnjam u sve, svaki njegov pokret, pogled, izgovorenu reč počela sam da analiziram. Bila sam neraspoložena, što je i on primetio i pričali smo o tome. On je stvarno divan dečko, voli me i znam da je iskren. Ponekad sam besna na samu sebe kad imam te loše misli koje su samo u mojoj glavi.Ali ne znam kako da ih se oslobodim. Čitala sam i knjigu *Moć sadašnjeg trenutka* od Tola i toliko sam se pronašla u toj knjizi kao da je mene opisao, ali ne mogu da primenim te njegove savete, ne znam kako.
Da li se sve to dešava jer sam izgubila samopouzdanje.Ponovo imam previše slobodnog vremena. Preispitujem svoj život i nisam zadovoljna onim što sam postigla. Zatvorila sam se u sobu, bez energije sam, apetit mi je katastrofa. Stalno sam napeta, ništa mi se ne radi, ne ide mi se nigde. Aksiozna sam, ako treba negde da idem osecam taj panični strah da će mi biti loše, da ću se onesvestiti. Kako da se pokrenem? Da li mi je potreban psihoterapeut?
Dejan Dimitrovski Staff answered 5 years ago Poštovana,
Hvala Vam na poverenju pri odluci da nam poverite svoj problem.
Promene, kakve god one bile i šta god nosile sa sobom kao posledicu, praćene su izvesnom i prirodnom količinom anksionznosti i straha. Nova sredina, novi prostor za osmišljavanje svog vremena, potencijalna nova radna mesta, novi ljudi, nove odluke – posmatram koliko je toga novog u Vašem životu i u tom kontekstu posmatram Vašu ansksioznost kao, jednim delom, odgovorom na te promene. Naravno, ne treba ništa uzimati zdravo za gotovo, zato bih Vas pozvao da istražujete i oluškujete svoje misli, svoju anksioznost i strahove. Šta Vas plaši? Šta izbegavate? Čega se bojite? Kako ne dopuštate anksioznosti da postoji? Da li joj ne dopuštate da postoji? Da li je gurate od sebe?
Ma koliko teško bilo sa nekim se aspektima sebe, za života, treba suočiti kao prirodan deo našeg ličnog rasta i razvoja. Ako ne prihvatamo sebe na nove načine kao odogvor na naše okruženje, težimo zastoju.
Kao odgovor na Vaše pitanje, psihoterapija je sjajan način za rad na sebi i istraživanje procesa koji se mogu nalaziti u osnovi Vašeg osećaja anksioznosti, napada panike i straha. Ona Vam može pružiti bezbedan prostor u kojem možete istraživati sebe i svoje odnose sa sobom i drugima.
Naš Vam timm za to, stoji na raspolaganju.
Sračano,
Ognjen Vukotić