asked 9 years ago Vec duze vrijeme se borim sa cestom promjenom raspolozenja, koja varira iz krajnosti u krajnost. Cas sreca, cas tuga, cas bijes, cas ocaj. Cesto osjecam nekakvu bezizlaznost iz odredjene situacije. A u poslednje vrijeme primjetih da mnome vlada jedna velika ravnodusnost prema svemu. Cudno. Cesto mi je svejedno da li cu nesto uraditi ili ne, da li je nesto sto sam uradila pogresno ili ispravno, svejedno je. Postalo mi je mucno objasnjavati bliskim osobama kako se ponekad osjecam. Isto tako me jako iscrpljuje objasnjavanje nekih stvari, osjecanja, djela, zasto sam nesto napravila, zasto nesto ne. To su cesta pitanja koja mi postavljaju prijatelji, a meni je jako mucno non stop iznositi objasnjenja i razloge. Ponekad i kad sam okruzena hrpom ljudi, osjecam se usamljeno, i potrebno mi je dosta vremena da shvatim da to zapravo nisam. Cesto mi je svejedno sta ce se desiti i sta ce proizaci iz nekakve situacije. Ponekad imam trenutke kada mi se samo place, bez nekog posebnog razloga, a s druge strane postoje faze kada se nezaustavljivo smijem takodje bez nekog posebnog razloga, kao da sam pod nekim drogama. Takodje ponekad pozelim da me nema, jednostavno se zapitam sta bi bilo kada bih samo nestala?. Ponekad se osjecam zapostavljeno, sicusno kao mrav za kog niko ne mari, bespomocno i bezizlazno, ocajno. A ponekad “agresivno veselo”. Ta moja raspolozenja zaista variraju iz krajnosti u krajnost. Sad, ne znam da li je ovo moje stanje nekakva prolazna faza, mada predugo traje da bi bila prolazna, ili ipak nekakav vid depresije. Takodje bih napomenula da sam prije 3 godine bila u jako losem psihickom stanju, okruzena crnim mislima i zeljom za samoubistvom. Naravno toga nema vise, jer sam sad dosta svjesnija da zivot moze da bude i lijep, ali jos uvijek ne tako divan i bez problema. Kazite mi sta da radim, da li ista da radim, da porazgovaram sa nekim, iako mi je jako tesko objasniti taj sklop svojih unutrasnjih stanja i emocija ili ce to proci samo od sebe, mada nista samo od sebe ne prolazi. Potrebna mi je pomoc i ja sam toga svjesna. Hvala unaprijed.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Ovaj oblik komunikacije i ovo mesto nisu pogodni za postavljenje dijagnoza. Najzad dijagnoza je samo reč, skup sinptoma za koje smo se dogovorili da će mo ih zajedno zvati jednim imanom. To ime samo po sebi ništa ne znači.
Ono što je važno je da li Vi osećate da želite da se bavite sebom na neki organizovaniji način. Da li želite da vas neko sluša, da zajedno sa vama pokušava da vas razume, da vam pomgne da sam bolje razumete sebe i svoj unutrašnji svet. Ako osećate potrebu za tim to je zdrava potreba i nevidim ni jedan razlog da ne pronađete ne nekog već dobrog psihoterapeuta koji bi vam mogao pomoći da razvijate dosciplinu i vaštinu bavljenja sobom.
S poštovanjem, Nikola