Poštovani, pre nekoliko godina razvela sam se od čoveka sa kojim imam dvoje dece od 12 i 7 godina. Od samog početka taj brak nije valjao, nadala sam se da će se promeniti. Derao se, omalovažao me je sakrivao je novac od mene čim dobije platu, zarađivao je bolje od mene, čekao da moji roditelji finansiraju obuću, odeću i sve što je potrebno za decu pre svega.Sa svojom mamom se o svemu dogovarao ako ja njihov dogovor ne prihvatim, nastane svađa u kući. Ćutala sam i trpela dosta dugo a onda odlučila da se razvedem, kada je shvatio da ću otići vređanju nije bilo kraja. Skrivao je od mene da boluje od afektivnog bipolarnog poremećaja i pošto nije uzimao terapiju stanje mu se pogoršalo i tek tada sam saznala da ima psihičkih problema, tada je otišao u bolnicu na lečenje, a za taj poremećaj koji ima i za razvod braka ja sam po njegovom mišljenju kriva. Sada je našao ženu kojoj posvećuje pažnju, ispunjava joj sve želje, ona mu je najvažnija i ponaša se prema njoj kako se prema meni nikada nije ponašao. Deca kad odu kod njih on se dere na njih, kažnjava ih,posebno starije dete, a i njegova žena mu se u tome često pridruži. Svaki put kad deca odu kod njih žena počne da se prenemaže okupira mu pažnju tako da deca budu zapostavljena,žena mu je najpreča. Najgore je to što preko dece pokušava i dalje da nam se meša u život i bez razloga svake godine tužaka me centru za socijalni rad, razlog je da mu branim da viđa decu, što naravno nije istina. Molim Vas kažite mi da li je moguće da čovek za relativno kratko vreme iz korena promeni svoje ponašanje i postane brižan i pažljiv suprug? I zbog čega deca ne mogu da nađu bar malo ljubavi u njemu? s obzirom da nisu ona kriva za razvod braka, niti su tražila da budu rođena, unapred hvala na odgovoru!