asked 12 years ago Poštovanim želim da vam ukratko iznesem svoj osnovnbi problem u braki. Imam 52 godine. Udala sam se pre 8 godina sa čovekom mladjim od mene 9 godina. Prihvatila sam njegovo dete kao svoje i ostvarili smo veoma lep odnos. Moj suprug i ja imamo puno zajedničkih tačaka, veoma se volim ali kada se posvadjamo to uvek bude zbog njegove mame. Možda zvuči trivijalno ali ove svadje su sve žešće i ja ne mogu da se smirim. Osećam kako gubim zdravlje zbog njegovog preteranog razumevanja za majku (veoma je sebična i posesivna).Savetujem mu da otvoreno kaže majci da ne želim nikakav kontakt sa njom ali on uvek insistira na druženju jer je sama, stara, bolesna…Nakon toga ona počinje sa zajedljivim peckanjem na moj račun, ja ćutim, on ćuti i nakon njegovog odlaska mi se strašno posvadjamo. Jednom prilikom sam je pozvala, objasnila da ne govori stvari koje su neprijatne, zajedljive,.. ali ona je odmah nazvala svoga sina i rekla da je dobila napad tahikardije i da mora da je vodi kod lekara!Posesivna majka je jednostavno sebe sa svih strana zaštitila, a sin nije u stanju bilo šta da joj kaže, upozori ili najmekšim tonom objasni da ućuti. Ja ne znam kako da se smirim posle ovih svadja i ne osećam da mi je brak sada najbitniji u životu! Objasnila sam mu da je jedino rešenje da izbegnem bilo kakav kontakt sa njom i da se to objasni njegovoj majci ali on stalno prikriva moju netrpeljivost prema njoj!Vrtimo se u krug već 8 godina! Sada sam umorna od istih problema koji nasm oduzimaju energiju! Šta da radim? Da li je jedini izlaz razvod braka?Njega ne sprečavam da se vidja sa majkom (čuju se telefonom najmanje tri puta, odlazi kod nje svakodnevno)ali ja ne želim da znam za nju, a on to neće da prihvati da je ne bi povredio.
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Mislim da je rešenje upravo u Vašem insistiranju na onome što ste izneli kao svoju poslednju rečenicu… Ako on ipak na to nije spreman, onda morate napraviti težak izbor između toga šta Vam je važnije. Ili ćete ga prihatiti takvog kakav jeste ili ćete otići od njega.
Izgleda kao da je vaše pitanje zapravo pitanje granica. Vi i vaš suprug očigledno se mnogo volite i kao da od silne i iskrene ljubavi u vašem odnosu nema dovoljno mesta za međusobnu granicu i prava na međusobnu razliku. Kao da se većina stvari mora raditi zajedno.
Međutim, da bi se odnos razvijao i rastao on mora da diše. Da bi disao između partnera mora biti i slobodnog prostora i poverenja za različitost.
On ima pravo da bude uz svoju majku, ma koliko ona negativno uticala na njega ili na Vas. To je njegov izbor i njegova odgovornost, ne Vaša. Vi međutim imate pravo da ne posećujete njegovu majku zadjeno sa njim, i da njihov odnos prepustite njima. Imate pravo da Vam njeno društvo ne prija, a o čemu njih dvoje razgovarju to je već njihova stvar.
Deluje kao da Vam je teško da postavite svoju granicu, i da ne odlazite u posete sa svojim suprugom, već da njihov odnos prepustite njima. Ipak verujem da Vi imate dovoljno poverenja u vašeg supruga i da on već zna kako sa njom (tolike godine se znaju).
S druge strane kao da je njemu teško da Vas pusti i da ispoštuje vašu granicu, kao da mu je teko da prihvati da Vi niste dužni da pravite društvo njegovoj majci ako Vam to ne prija.
Imem utisak da se Vi morate odreći ideje da ga zaštitie od njegove majke i da mu trebate dati dozvolu da sobodno bude s njom koliko god hoće. On je odrastao čovek, i to je njegova, a ne vaša stvar. Isto tako čini mi se da se on mora odreći svoje potrebe da Vas upliće o taj odnos i da on Vama mora dati dozvolu da ne pravite društvo njegov majci.
Predlažem Vam da iskreno govorite o tome s njim. Da pokažete razumevanje za njegovu potrebu da bude uz svoju majku, ali da zauzvrat postavite svoju granicu, a to je da Vi ne možete u tome da učestvujete. Važno je da to ne shvati kao Vaše kažnjavanje njega, vek kao način na koji Vi možete biti mirni s činjenicom da će on provoditi vreme i sa njom.
S poštovanjem Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Hvala Vam mnogo, veoma lep odgovor sam dobila, bilo je već formirano rešenje u mojoj glavi ali nisam znala imam li pravo doneti takvu odluku, bez griže savesti i osećanje krivice! Beskrajno zahvalana, pozdrav!