Dobar dan. Dvadeset godina sam sa svojim suprugom u vezi i trinaest u braku. Imamo ćerke od dvanaest i osam godina. Nije me privukao i odbijala sam udvaranje prvih par meseci. Pridobio me je pažnjom, udvaranjem, razumevanjem, nežnošću. Jedno drugom smo prvi u seksu. Čekao me je godinu dana da vodimo ljubav prvi put i da završim fakultet da se venčamo. Bila sam srećna u toj vezi. Prva naznaka razlika u temperamentu se videla na prvom letovanju. Ja sam želela akciju: šetnju, plivanje, izlete, razgovor, vodjenje ljubavi. On je ćutao, čitao knjigu, ležao i spavao. Veza je bila u krizi ali je opstala. Zatrudnela sam i rodila prvo dete. Nisam trudnoću i venčanje doživela kao radost. Brak je počeo i nastavio se do danas. Prihvatila sam svoje obaveze. Volim svog muža i privlači me. Pametan je, uspešan, zgodan, novac donosi u kuću. Imamo sve uslove da budemo srećni. Zdravi smo, situirani, deca su nam dobra. Sve svoje obaveze obavljam dobro. Radim i zarađujem. Problem je naš odnos. ja sam i dalje temperamentna i želim da vodimo ljubav, razgovaramo, dogovaramo se. On je posvećen i okrenut sebi. Bilo koji pokušaj razgovora o našem odnosu dovodi do njegove ljutnje i povlačenja u sobu ili izadje da trči. Sam je kupio stan i nameštaj, nije se konsultovao sa mnom niti me unapred obavestio. Hoće da vodi ljubav dva puta mesečno. To nije vodjenje ljubavi jer nema poljubaca, dodira, razgovora, nežnosti. samo čist rad. Legne i kaže: \’\’Evo, probaj, ja ti ništa ne garantujem\’\’. Ja sam ta koja njega animira, on me ničim ne podstiče, čak u sred tog čina kad sam pri vrhuncu, kaže: \’\’Da te sad vide učenici, ko nam decu vaspitava\’\’. kaže da sam nimfomanka jer želim češći seks, dva, tri puta nedeljno. To nije za ljude od četrdeset godina. ne želi dodire ni u krevetu ali ni bilo kakvu emotivnu pažnju u toku dana. Gleda TV, jede, trči, sa nama ne progovara skoro ništa.  Ovaj brak me muči. Otišla sam pre tri godine i živela sa decom kao podstanar dve godine. On je plaćao kiriju i kad nas je dovezao u taj stan rekao je : \’\’Lepo vam je ovde\’\’. Vratila sam se jer od svoje plate, privatnih časova nisam mogla finansijski da izdržim sa dvoje dece. Nije mi važno šta će reći rodbina i komšije. Spolja moj brak deluje bez greške. Poludeću ovako ali otiči ne mogu isključivo zbog finansija i školovanja dece. Duša mi umire.  Racinalna sam i emotivna, uravnotežena, organizovana i svesna problema. Moj muž ne želi da se menja. On smatra da sve dobro radi time što mi je obezbedio udoban život, što mi kupi telefon ili bicikl. nam da je razvod jedino rešenje za slobodu moje duše. Ali kako? Bila sam hrabra i probala. Morala sam da se vratim i nadala se da će se potruditi. Imate li predlog za mene, šta da radim.