asked 10 years ago
Izgleda da prethodno postavljeno pitanje nije proslo:
Obracam vam se sa nadom da cete mi pomoci savetima da sacuvam brak i porodicu. U braku smo 11 godina sa svim usponima i padovima koje on moze da nosi. Bilo je dana kao u raju, ali i onih drugih. Najcesce su svadje izbijale usled karaktera moje supruge – ona je bogom dana da komentarise sve i svakoga, a isto tako i da donosi odluke i odredjuje pravila. Prva kriza se desila nepune dve godine po rodjenju 1 sina ( rodjen 2006), ali smo je prevazisli kao da je nije ni bilo. Nedugo posle toga je usledio najbolji i najlepsi period i 2010 smo dobili i 2 sina. Posle rodjenja 2 sina pocele su da se desavaju vise nego cudne situacije. Ponekad mi se cinilo da je u suprugu usao sam djavo i da ne mogu da je prepoznam, a to je umelo da se desi cesto nicim izazvano. Ponekad se to desavalo i posle prijatnih i lepih trenutaka pa je jos vise zbunjavalo. Tokom tog perioda smo se prilicno udaljili, a intimni odnosi su se progresivno proredjivali. Pocetkom godine supruga je ostala bez posla i to je samo dodatno iskomplikovalo situaciju tako da ovih dana predlaze razdvojenost kao vid resenja posto je moja ljubav i posvecenost guse kako kaze. Kada sam je juce pitao da li me voli odgovorila je sa ne znam, a na moju konstataciju o drugom decidno je tvrdila da ne postoji niko i da ne razumem pravi problem. Na predlog bracnog savetovalista reaguje sa konstatacijom da ne zeli da je proucavaju. Kada sam kasnije pomenuo mogucnost mog odlaska u inostranstvo na 2 godine pitala me da li sam svestan da bi to stvarno znacilo kraj. Zelim da se borim za porodicu i brak, ali vas molim da mi predlzoite prave poteze. Hvala unapred na odgovoru
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovani,
Nažalost naša sposobnost da utičemo da druge i da im pomognemo oko njihovih teškoća veoma je ograničena. Zato je u sličnim situacijama uvek dobar put posvetiti se sebi, svojim procesima i svom razvoju. Rad na sebi je često ono najbolje šta možemo da učinimo za one koje volimo. Ako dakle vaša supruga ne želi da ide na terapiju idite Vi (možete se [url=http://www.psiho.slavisa.us/saradnici.html]obratiti nama[/url] ili nekom drugom). Terapija vam može pomoći da razumete vašu porodičnu dinamiku, šta se zapravo u njoj dešava i da osvestite na koji način ste Vi deo njenih procesa, kao i kakav smisao njeni procesi imaju za vaše i za vaš životni put. Terapija je takođe mesto gde polako možete tražiti svoje korake i postupke sa kojima bi ste se osećali dobro, a na bazi svesnosti i razumevanja vaše dinamike.
Kada radimo na sebi, način našeg bivanja u polju se menja. Samim tim menja se i polje i odnos drugih prema nama.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Postovani,
Obracam Vam se jer neznam vise sta da radim.
Naime, suprug me ostavio nakon 3godine braka i rodenja naseg prvog djeteta.
Imali smo u protekle 2 godine velike probleme u komunikaciji i razumijevanju, i uvijek smo uspjeli preci preko njih kao da se nista nije dogodilo. Sve male sitnice koje su nas smetale samo su se gomilale dok evo jednoga dana mome muzu nije prekipljelo.. Kada sam napokon ostala trudna, nakon 2 godine pokusavanja, suprug je bio prisiljen otici raditi na brod jer nismo imali nikakvr prihode.. Trebao se vratiti 2 mjeseca nakon rodenja djeteta, ali vratio se ranije i docekao je porod. Bila sam presretna! Medutim, kako mi se porod zakomplicirao, ostala sam u bolnici 2 tjedna i uz 6 mjeseci sto ja i suprug se nismo vidila, nismo mogli biti zajedno ni sada.. A kada sam napokon dobila otpust i vratila se kuci, napokon sretna, jedva cekajuci provodit vrijeme s njim, on vise nikad nije bio isti… Cijeli period dok se nismo vidili, na dnevnoj bazi smo pisali mejlove u kojima me tjesio i govorio koliki ne voli i koliko mu nedostajem.. Jedno jutro se probudio i odlucio da on vise ne zeli biti sa mnom…. Ja sam ostala u soku, nisam mogla vjerovati sto mi govori! Pokusala sam pricati s njim, ali on nije htio. Odkad su se pojavili prvi problemi ja sam svojedobno predlagala bracno savjetovaliste, dok je situacija jos koliko toliko bila pod kontrolom, on je odbijao uopce slusati o tome.. Nikada se nismo posteno potrudili da popravimo odnos, iz prostog razloga sto nismo znali odakle pocet.. Znakove da me prestao voljeti je poceo davati davno, ali ja nisam u ti htjela vjerovat. Umjesto, pokusavala sam doprijeti do njega i shvatiti sto se u stvari dogada. Nikada nisan uspjela. Sada, mjesec dana zivota nase male curice, svega par dana prije odlaska na drugu turu broda, on je cvrsto odlucio da ne zeli niti pokusati, zadnji put, na jedini moguci nacin, spasiti nas brak.. Ja placem danima, pokusavaju razumijeti sto se dogodilo, koja je kap prelila casu, zasto me on vise ne zeli.. Zar mu je nas zajednicki zivot, koliko god kratak bio, nista nije znacio? Zar je situacija bila toliko ozbiljna i beznadna da je vrijedna napustanja? Sve sto sam ikada zeljela jest sretnu obitelju s muzem kojeg volim i kojem bi dala i napravila sve, pa i on za mene. Sve mi je to obecavao do zadnjeg dana, govoreci mi kako me nikad nece ostavit i kako ce sve bit dobro. Kako je mogao jedan dan bit toliko uvjerljiv, a sutra dan govorit totalnu suprotnost.. Sto da ja radim? Izigrao mi je emocije, ostavio me s djetetom kojeg moran odgajat bez oca. Napravio je jedinu stvar za koju sam trazila da mi nikad ne napravi – napustio me.. Razocarana sam i tuzna, samopostovanje i pouzdanje mi je razoreno do kraja a imam svega 27 godina, zivot mi je tek poceo,,a poceo je lose…. Pokusavala sam mijenjati sebe i ugoditi mu kako god sam znala i mogla i nikada nista nisam trazila zauvrat.
Kako da se nosim sada sa zivotom za kojeg nisam spremna? Kako da jednoga dana objasnim svojoj curici sto se dogodilo kad i sama neznam…
Shvacam da treba vremena da prode i rane da se zacijele, ali nikada necu zaboraviti ovaj osjecaj napustenosti i razocarenja.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Vaš osećaj napuptenosti i razočarenja zaista pritada istuaciji u kojoj se nalazite. Vidim da je to za vas veliki zaokret i veliki šok. U pravu ste kada kažete da je potrebno vreme da vaše rane zacele.
Pre ili kasnije u životu, na ovaj ili onaj način svako se oseća ovako kako se Vi osećate sada. Pokušajte da razumete da Vi sada možete i morate nastviti dalje. Samo deteu je neopodna rodteljska briga da bi preživelo a Vi više nista dete. Šta više Vi ste sada majka i potrebni ste svom detetu! Ako budete dugo očajavali, može se desiti da ono oseti da ga sada i Vi naputate. Siguran sam da ne želite da se to desi i da u vama ima mnogo ljubavi i odgovornosti koja je sada potreba vašem detetu. U majčinskoj ljubavi leži ogromna snaga sa kojom sve možete izdržati.
Ijako u brati i vezi odgovornost za sve što se događa postoji na obe strane, čini mi se da u ovoj situaciji previše preispitujete sebe i da odbijate da vididte odgovornost koju ima vaš suprug. Zajednični život nije lak i skrima u sebi mnogo izazova ali da li zaista želitite idalje da budete sa čovekom koji vas je ostavio posle porođaja? Da li bi ste mogi da mu oprostite? Da li bi ste mogli da mu verujete? Da li bi to bila zdrava zajednica sa vaš i vaše dete? Vodite računa o tome da roditljska uloga traži veliko stprljenje i veliku stabilnost. Da li vaš suprug poseduje te osobine? Kako znate da je dobro da Vi i vaše dete živite sa takvim čovekom?
Najzad siguran sam da niste sami. Oslonite se na svoje prijatelje, na svoje i njeive roditelje. Koristite pomoć koju može da vam pruži vaša zajednica. Ako vaš suprug želi da se rastanete obezbedite za svoje dete izdržavanje od njega sudksim putem. Kada se osetite dovoljno spremnim budite otvoreni za nekog novog partnera. Vi jeste mladi i idalje imate lapih šansi da stvorite drugi porodiceu, sa nekim ko će vas više poštovati i sa kim će te biti kompatibilniji.
Ukratko mladi ste, zdravi ste, birite se za sebe i svoje dete, to je sada vaša jedina dužnost a na vašem suprugu je da odluči da li hoće ili neće da živi sa vama. Bol i razočaranje prođu, a majčinstvo ostaje za ceo život.
Želim vam puno sreće,
Nikola
Brakovi se razvode