Poštovani,
Zamolila bih Vas ako možete da mi pomognete, da me posavetujete.
Ne znam ni sama kako bih Vam opisala svoj problem, ne znam odakle da počnem i kako da Vam prenesem svoje osećaje i teskobu, veliku prazninu koju osećam. Ukratko, kad god sam nervozna, zabrinuta, uplašena,u stanju sam da pojedem jako puno hrane odjednom, iako ne osećam glad, već samo potrebu za hranom i slatkom i slanom naizmenično, ne znam kako da Vam objasnim, jako čudan osećaj.
Posle me toliko zaboli želudac, ali i dalje razmišljam šta cu posle da jedem. Kada sam srećna, a to nije bilo jako dugo, imam privatnih problema, ali kada sam srećna nemam potrebu za prejedanjem, normalni su mi obroci. Molim Vas pomozite mi.
Hvala Vam unapred.
Poštovana,
U biti većine poremećaja ishrane krije se osećaj praznine, napuštenosti, samoće ili neke druge teškoće, koja se simbčno potom ispunjava prejedanjem. Naravno, ovo je samo okvirno hipotetisanje, u Vašem slučaju, obzirom da ovaj vid savetovanja nije adekvatan za postavljanje dijagnoza.
Pozvao bih Vas da vidite kakva je to razlika u Vama kada ste srećni. Šta Vas načini srećnom? Kako je to drugačije od osećaja praznine? Šta Vas čini tužnom i praznom? Koliko dugo taj osećaj postoji?
Ukoliko ste zainteresovani da radite na sebi i potrebi za prejedanjem, psihoterapija može biti odličan način da pratite svoje procese i stanja koja Vas teraju da se ponašate na načine koji Vam ne prijaju. Ponekad problemi sa ishranom imaju veoma konfuzne i dublje procese od onih kojih smo mi svesni i rad na njima može ponekad zahtevati našu duboku i spremnu posvećenost.
Srdačno,
Ognjen Vukotić