Poštovani,

Anksioznost se može javljati iz različitih razloga i u različitim situacijama. Mada je jako čest slučaj da, ukoliko je imamo u jednoj sferi života, može lako da se prebaci sve aspekte našeg života.

Medjutim, anksioznost nije bolest, niti je nešto što se ne može pobediti, ali je bitno znati kako. Pre nekoliko godina sam i sam patio od anksioznosti, što me je nateralo da se posvetim načinima borbe protiv iste.

Naravno, anksiznost će nas pratiti ceo život. Ona nastaje kao strah od nepoznatog, od ideje da treba da uradimo nešto što nam možda neće prijati, od napuštanja naše konforne zone u kojem nam je sve poznato. Ljudi su naučeni da žive u strahu, da bi za svaki slučaj bili bezbedni. A taj strah od preterane bezbednosti je upravo ono što prouzrokuje anksioznost.

Jako je dobro, što je i Vas, kao i mene, taj iracionalni pritisak naterao da se posvetite sebi.

Borba sa anksiznošću i nije preterano teška, samo zahteva stvaranje zdravih navika. Svakodnevna meditacija, uz vežbe disanja, Vam apsolutno mogu pomoći u opuštanju i smanjivanju pritiska. Isto tako, zapisivanje razloga zbog čega se osećate anksioznim i napetim, može doprineti da Vam problem bude bliži, “vidljiv”, te to olakšava borbu. Zdrava ishrana i trening su odličan način takodje. Odlazak na psihoterapiju sa druge strane, takodje može da Vam pomogne, ali na duže staze. Kada kažem na duže staze, mislim na to, da Vam pomogne da pronadjete razloge zašto se ankisozni, da Vas poveže sa samim sobom i slomi veze sa strahovima, itd. Medjutim sama psihoterapija u borbi sa anksioznošću, može da ne bude dovoljna, ako se ne trudite i sami, van psihoterapije. Poznati psihijatar, Vikotr Frankl je savetovao svojim pacijentima da, kada god osete anksioznost, sebe nateraju da budu još anksiozniji, kao i da počnu da se šale na sopstveni račun: “Jao što sam ankisiozan, sram me bilo.”, izgovoriti šaljivim, “njanjavim” glasom, može smanjiti mentalni pritisak.

Na kraju bih citirao Elenor Rozvelt i savetovao Vas da se držite njenih reči.

“Svakoga dana učini ono čega se najviše plašiš.”

To je način probijanja komfor zone, razbijanja anksioznosti i put ka opuštenijem i zdravijem životu.

jako lepo napisano…sva sreca da postoji ovakva jedna stranica da moze covek da se obrati nekome…mozete li samo da mi pojasnite kroz neki primer recenicu”svakog dana napravite nekoga cega se najvise plasite…i zanima me jos nesto o komunikaciji sa ljusima,posto mi je to veliki problem…tehnika “POKVARENA PLOČA”kazu da je uspesna u tome..ako mozete da navedete kroz neki primer…npr..kako iskulirati”nadrkanog šefa na poslu ili radnog kolegu….pozdravljam

Poštovani,

Rečenica “Svakoga dana činite nešto čega se najviše plašite.” se najbolje može odnositi na probijanje komfor zone, radi stvaranja nove, manje ograničavajuće svesti.

Pod ograničavajućom svešću podrazumevam siste uverenja koji ima 90% ljudi na ovom svetu. Uverenja kao što su na primer – Najbolji put do uspeha je da budemo ono što nas roditelji teraju da budemo, državne firme su spas od bede, šefu ili nadležnima nikada ne smemo da se suprotstavimo, ne treba prići devojci na ulici, apsurdno je pratiti svoje nerealne snove, itd.

Medjutim, ako bi se osvrnuli na prošlost, shvatili bi da su obični ljudi kao što smo Vi i ja, upravo bili oni koji su, bez straha krenuli za nečim što su želeli, pod njima podrazumevam Stiv Džobsa, Elona Maska, Toni Robinsa i još mnoge, mnoge druge. Oni nemaju ništa više, a ni manje od Vas i mene, samo se nisu bojali da pokušaju. Zato je ova rečenica ustvari najbolji prikaz puta do uspeha. Ako se plašite da pridjete devojci koja Vam se svidela, učinićete upravo to – prići. Možda Vas odbije, možda ne, ali to je sasvim nebitan faktor. Možda se plašite da tražite od šefa povišicu, medjutim učinićete upravo to – tražićete. Možda je dobijete, možda ne. Ono što treba uvideti da 100% sigurnog neupeha u bilo čemu, donosi ne probanje.

Ali ljudi su naučeni da žive u strahu, te im stoga ovakve akcije mnogo teško padaju. Zapravo se oseća kako se um bori protiv toga da Vi učinite neku stvar. Počinje da stvara milion i jedan razlog zbog čega je bolje da se to ne uradi i to je sasvim normalna reakcija. Niko nije rekao da je menjenje sistema uverenja, širenje komfor zone i dostizanje svojih potencijala prelak posao. Ono što je zanimljivo je da nije ni pretežak, jer nakon tih početnih “akcija”, um polako počinje da stvara naviku od toga, zdravu naviku i sve to postaje lakše. Dosta ljudi spominje 30 dana kao optimalno vreme za stvaranje tih navika.

Za tehniku pokvarene ploče sam prvi put čuo sada od Vas i jako mi je drago zbog toga što ste me uputili na nešto novo. Malo sam istražio po interenetu. Dakle ideja tehnike pokvarene ploče je da i sami u našim namerama i idejama budemo “pokvarena ploča”. Odnosno da ljudima koji su manipulativni, nametljivi, agresivni, itd. Damo do znanja da imamo svoje mišljenje i svoj stav i da ga ni za šta na svetu nećemo promeniti, time što ćemo to ponavaljati. Naravno ne apsurdno ponavaljati u nedogled i biti čudni za razgovor, već sa velikom sigurnošću ponoviti par puta dok se ne primeti uticaj na sagovornika i popuštanje. Za ovu tehniku, kao i za komunikaciju sa drugim ljudima bitno je da:

1.Budemo sigurni i sebe i svoje reči. Ako bar malo sumnjamo u ono što smo rekli, ljudi će to primetiti i sjatiće se na nas. Moramo biti 100% u kongruenciji sa onime što govorimo.

2.Imamo jak govor tela. Pod jakim govorom tela podrazumevam – gledanje sagovornika direktno u oči, kao najači indikator samopouzdanja. O govoru tela možete pročitati u odličnoj knjizi “Govor tela” od Alana i Barbare Piz, vodećim svetskim ekspertima u čitanju govora tela.

3. Imamo glasan glas. Tašim tonalitetom odajemo koliko smo sigurni u ono što pričamo. Ako smo glasni, podsvest ljudi oko Vas na to reaguje pozitivno – čim ste u stanju da ono što mislite i želite, pričate glasno i jasno, onda to znači da se ne bojite, da nemate šta da sakrijete,da ste sigurni u ono što pričate, itd. A to su sve indikatori dominantnosti.

Sve u svemu kada nešto želite da dobijete ili ostvarite, potrebno je tako se i postaviti. Postaviti se da je to što Vi tražite jedina opcije i da je sasvim normlano što to tražite. Ne pravite nikakvu dramu oko toga, ali vrlo smireno sa velikom sigurnošću tražite i ponavljate jedan odgovor. Onaj koji Vi želite. Na ovaj način pokazujete sagovornicima da niste “željni”, ne zavisi Vam život od toga i sasvim je sigurno da ćete se snaći i bez dobijanja toga, što će im automatski dati u glavi više opravdanih razloga da Vam upravo izadju u susret.

Na zabavnom i divnom ste putu. Pitanja koja postavljate su vrlo direktna i vidi se koje aspekte svog života biste želeli da promenite. Podržavam Vas da nastavite u vašem rastu i razvoju. Veliko bogatstvo informacija Vam mogu doneti knjige (Put superiornog muškarca, 7 navika uspešnih ljudi, Nova Zemlja, Veštine zavodjenja, kao i mnoge druge). Na interentu se sve ove knjige mogu naći i besplatno u pdf formatu. Ukoliko znate engleski, spektar knjiga za čitanje Vam se širi desetostruko. Pogledajte i na youtubu, sasvim sam siguran da postoji veliki broj video klipova na temu samopouzdanja, komunikacije, rasta i razvoja uopšte i na srpskom jeziku. Na enegleskom ih ima mnogo (Simple Pickup, RSD, TNL, Deep Waters Infinite Dives, Mystery Method, Tony Robbins, Tim Ferriss,itd.).

Želim Vam divno provedeno leto u stvarima koje Vas čine zadovoljnim,

Srdačno,
Ognjen

Znam da cete mi odgovoriti posle 3 avgusta,kada god odgovorite meni ce jako puno znaciti,posto imam osecaj da se borim sa zivotom…..mislim da je jedno u knigama a drugo u praksi…to vam je slicno kao kada fudbaleru kazete u svlacionici da mora da odigra tako sta se od njega trazi,a on zabrlja citavu utakmicu…mislllim da je to slucaj kod mene..a mozda i nisam za fudbal pa dzabe trud…poanta je sledeca…mislim da recenice trgni se,misli potitivno,ne obracaj paznju..nije sasvim dovoljno…treba doci do pozitivnih misli…znaci trening…e sada kakav to pretpostavljam terapeuti znaju…barem mislim,posto idem na terapije dva meseca a mislim da nista ne pomaze
..ja imam jako puno problema sa strahovima koji me toliko znaju da paralisu da je to strasno..npr …strah od novog okruzenja,strah voznje automobila..deset godina vozacke ja jos nisam vozio kako treba…to mi je velika preokupacija posto je automobil potreba,itd….sada ce neki reci…sedni u auto pa vozi..imas vozacku ali veliki strah je prisutan?da odbijam da vozim…ima tu mnogo cega ali zasad toliko,bice mi veoma drago da mi odgovorite….jer sam u jakoj kriticnoj situaciji,da mislim da odmice kontroli…pozdrav

Poštovani,

Formulisanjem konkretnih trening programa za vas mi se ovde ne možemo detaljnije baviti. Možete to činiti sa svojim terapeutom. Predlažem vam da potražite odličnu knjigu dr Edmunda Borna Prevazilaženje anksioznosti i fobija. U knjizi su načini za trening sa svim važnim stvarima vrlo detaljno opisani na preko 400 strana. Knjiga je pisana lako razumljivim jezikom i namenjena je laicima. Veoma je primenljiva i praktična.

Što se dubinskog dela rada na vašim problemima tiče, opet je tu podrška terapije. Pradlažem vam da sa svojim terapeutom razgovarate o utisku da ne napredujete. Dva meseca doduše za velike teškoće još uvek nije neki veliki period rada, ali ako i dalje budete nezadovoljni razmislite o tome da probate sa drugim terapeutom.

S poštovanjem, Nikola