Poštovani,

Prisilne misli, uključujući one da ćemo nešto nažao učiniti nekome koga volimo sasvim su uobičajen deo teškoća sa ankioznošću i mi nikada ne uradimo to što smo pomislili, tako da one zapravo nisu opasne. O temi [url=http://www.psiho.slavisa.us/anksioznost/284-anksioznost-i-prisilne-misli.html]prisilnih misli[/url], kao i o nekim tehnikama [url=http://www.psiho.slavisa.us/anksioznost/286-prisilne-misli-brza-samopomo.html]brze samopomoći kod prisilnih misli[/url], zanimljive tekstove možeš naći i na našem sajtu, baš sa sličnim primerima kao ovaj koji si ti naveo. Još jedan tekst bavi se primerom izlaženja na kraj sa [url=http://www.psiho.slavisa.us/anksioznost/285-anksioznost-prisilne-misli-lino-iskustvo.html]prisilnim mislima iz običnog života[/url], iako je sadržaj ovih misli drugačiji, tehnike iz primera možete koristiti. Na istoj strani postoji još mnogo odličnih tekstova o [url=http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/anksioznost.html]ankioznosti[/url], pa vam savetujem da ih pročitate.

Smisao postojanja prisilnih misli uvek je isti kao i smisao postojanja same ankioznosti, a to je poziv na samospoznaju. Rekao bih da je neodgovorno prema sebi da toliko dugo imate teškoće sa ankioznosšću a da niste otišli na psihoterapiju kako bi ste otkrili šta se to u vama tako važno događa.

Iako je to potrebno kroz psihoterapiju istražiti i otkriti, prisilne misli ovih sadržaja obično su u vezi sa potisnutom agresivnošću i nedovoljno razvijenom asertivnošću, kao i strahom od svoje agresivnosti i snage, tako da su to teme kroz koje možete istraživati sebe i svoja iskustva.

S poštovanjem,
Nikola

Hvala vam puno na odgovoru.Sada sam malo guglao sta znaci asrtivnost,u sustini ja sam do skoro imao veliki problem da kazem npr ocu,bratu,prijatelju nebitno kome sta mislim odnosno da do kraja iskazem svoje misljenje iako se ono ne poklapa sa misljenjem tog nekog,pa i sada ali je ipak to dosta drugacije.Smatrao sam da je u nekim situacijama bolje precutati,ali onda ispada da te jednostavno svi gaze kad nemas svoje misljenje,tu sam se pronasao pa sam zbog toga ovo napisao.Verovatno je greska sto nisam isao na psihoterapie ali nekako sam se borio sa ti mislima gde nisam imao konstantne misli jednostavno su se povlacile pa se ponovo vracale ali ovo sto sam vam napisao u predhodnom tekstu me je uznemirilo kao nikad pre.Mozda zato sto mi se ankcioznost od pre par meseci pojacala i to je mesavina ankcioznosti i depresije zbog koje od skoro koristim antidepresiv koji mislim da krece da deluje,pa sve to utice da malo vise budem uznemiren.Sad samo bih se jos jednom vratio na pitanje iz predhodnog teksta,da li je taj kako drugacije da ga nazovem nagon da ja to u tom trenutku uradim majci vezan za prisilne misli?Tad mi se cinilo da je taj nagon kada sam to pomislio bio nekako realan.Naravno nikome ne zelim nista lose da uradim i takve misli mi se ne desavaju cesto ali eto ova me je dosta uznemirila.Hvala vam puno.Pozdrav

Poštovani,

Dobro je što počinjete da se suočavate sa sobom, dobro je što istražujete, čitate, što uzimate terapiju. Razmislite ipak i o psihoterapiji. Možda bi vam razgovor prijao.

Nagon, kako ga Vi opisujete, da naudite majci meni izgleda kao ono što psihijatrija naziva prisilna misao.

S poštovanjem,
Nikola

Hvala vam,puno ste mi pomogli vasim savetima.Svakako cu ici na psihoterapiju,ali u medjuvremenu hteo bih jos nesto da vas pitam.Nekoliko puta mi se dogodilo tako u prici kada sam cuo da nekome nesto nije dobro ili mu se dogodilo po pitanju zdravlja,tipa da je neko bolestan i tako,i u tom trenutku kada to cujem prva nekakva moja reakcija u glavi ili osecanje je kao da ja volim sto se to nekome desava,odmah nakon toga mi bude tesko i uznemirim se jer razmislim ja nemam razgoga da tako mislim,ne zelim da tako mislim.Pomisljam jesam li ja to postao zao,los covek ili je to sve u sklopu ankcioznost i te napetosti?

Poštovani,

Zapravo takva reakcija mnogo je češća nego što ste mislili. Ljudi jednostavno nerado o tome govore. Psiholozi su odavnu uočili taj fenomen i ponudili razne interepretacije. Neki smatraju da je nama drago što “nismo nagore prošli”, da tako kažem, što ima i gore. Kada čujete da je neko bolestan, možda vam je zapravo drago što to niste Vi.

Ovakva osećanja s druge strane mogu da budu u vezi sa zavišću. Ako se osećamo nezadovoljno, ako verujemo da zaslužujemo bolje, ako smo ljuti na sebe i druge što nismo uspeli da se dokažemo, moguće je da ćemo osećati da nam je drago kada čujemo da je neko bolestan ili da ima neku drugu nevolju. Tada to zapravo doživljavamo kao neku kompenzaciju za naš nezadovoljavaći položaj. Nismo jedini kome ne cvetaju ruže.

Bilo kako bilo, psiha je protivrečna i paradoksalna i dobro je što je tako. O istoj osobi i istoj situaciji možemo osećati mnogo toga. Možete osećati kao da vam je drago što je neko bolestan, a da u isto vreme osećate i tugu i nezadovoljstvo što je neko bolestan, i želju da mu se nađete ako treba. Obično je sve ovo i deo nas.

S poštovanjem,
Nikola