asked 8 years ago Postovanje,imam ankcioznost i uz to nekakve prisilne misli i ponekad radnje ali uglavnom su to misli koje me dosta uznemiruju.U zadnje vreme mi se javljaju nekakve prisilne misli o cemu god da mislim meni jednostavno prodje kroz glavu nekakva misao bez veze,jednostavno ja zaista tako ne mislim,moj karakter nije takav.Imam 26 godina a te misli su prisutne mozda desetak godina,stim sto su se javljale i nestajale i tako u krug.Sa svim tim mislima sam imao mehanizam da ih prevazidjem ali pre nekoliko dana imao sam situaciju koju jednostavno nemogu da prevazidjem,da premotam film i da dokucim do kraja.Naime,uvek sam se pomalo pribojavao noza vezano za te misli tipa da nocu ne ustanem iz kreveta i da nesto uradim i sl. pre nekoliko dana sam uzeo noz koji mi je trebao da nesto presecem,krenuo sam vani,moja majka je sdela na fotelji i kada sam prolazio pored nje prosla mi je nekakva cudna misao kroz glavu,vise kao nekakav nagon da je ubodem nozem.To me je dosta uznemirilo i ja danima premotavam film kako sam to pomislio,nacin na koji sam pomislio,da li bih stvarno to mogao da uradim i tako nekakve gluposti.A ja naravno mnogo volim svoju majku.Pa mi jednostavno treba pojasnjenje te situacije?Puno hvala unapred
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Postovani,
Javili su mi se odredjeni problemi, koje sam kao student psihologije povezala sa anksioznoscu, ali da ne bih sama sebi glumila psihologa, odlucih da se obratim za savjet. Naime, prije mjesec dana, javio mi se panicni napad u sasvim prijatnoj atmosferi. Uzasno sam se uplasila, jer sam znala o cemu se radi i samo sam se pitala otkud to meni. Da bih eliminisala zdravstvene tegobe, otisla sam kod ljekara opste prakse, dalje kod endokrinologa i utvrdjeno mi je da imam hipofunkciju stitne, bez autoimunog oboljenja. Dok sam cekala nalaze, javio se strah od bolesti. Zbog tegoba sa disanjem,koje su svojstvene problemima sa stitnom, prvo sam umislila da imam rak pluca. Nakon toga, umislila sam da imam rak stitne. Onda je bila neka prezentacija o HIV-u na fakultetu, pa sam bila u mislima da imam HIV. Svjesna sam da su moji strahovi bezrazlozni, ali prosto ne mogu sebi pomoci. Pored toga, vrlo cesto uzdisem, konstantno osjecam teret u grudima, nisam raspolozena i nista me specijalno ne raduje, osjecam se neprijatno kad sam u vecoj guzvi-trznim centrima, bioskopu, na ulici gdje je puno ljudi. Tad me obicno napadaju misli tipa: “Sta ako padnem u nesvijest?” Konstantno osluskujem i opipavam svoje tijelo u potrazi za simptomima raznih bolesti, guglam po netu o istima, izadjem iz kuce raspolozena, medjutim, u kontaktu sa svijetom, bukom i guzvom, raspolozenje se spusti. Vise zaista ne znam da li stitna utice na moje raspolozenje ili raspolozenje utice na moju stitnu. Jedino sto zelim, zelim staru sebe. Sta mislite, o cemu se radi i koje su Vase sugestije? Unapred se zahvaljujem.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Lično ne verujem u oštru dihotomiju između duha i tela. Sklon sam da na telo i na boslesti tela gledam kao na govor duše. Iz psihoterapijskog iskustva mogu da kažem da mnogo dobijemo kada radimo na našim psihičkim sadržajima vezanim za naše telo.
Ovu paradigmu, s druge strane važno je ukrštati sa verovanjem da telo ima svoju izvesnu samostalnost. Kada se problem već jednom razvije u telu, on ima jednu vrstu autonomije i važno ga je i tako posmatrai i lečiti nezavisnim, medicnskim sredstvima, što svakao ne ikuljučuje psihološki rad na sebi i spiritualni rast.
Ako vam je ustanovljena hipofunkcija štitne žlezde pretpostvljam da ste dobili odgovarajuću teriju koja će nadomestiti nedostatak odgovarajućeg hormona. Možda će vam biti značajna procena u kojoj meri ta terapija utiče na vaše mentalno stanje.
Bilo kako bilo, uvek je dobro pozabaviti se pitanjima samospoznaje i istraživati šta se to našem životu i u nama događa što mi ne vidimo ili ne želimo da vidimo, tako da naša duša bira da nam se obrati korz ovu ili onu vrstu psihosomatskih ili samo somatskih simtoma ili bolesti.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Hvala na odgovoru.
Terapija koju pijem je vrlo blaga, za pocetak,valjda to tako ide. Ukoliko se hormoni ne spuste (a i nisu puno preko granicnih vrijednosti), doza se povecava. Nisam primjetila neko znacajno poboljsanje, mada ne znam koliko je uopste moguce primjetiti poboljsanje obzirom da terapiju pijem tek 3 sedmice. Sto se tice mog zdravstvenog stanja, ja se osjecam dobro, nisko raspolozenje i hipohondrija u najavi su iscezli. Medjutim, plasim se da se ponovo ne vrate. Sta mislite, je li neophodno da se nakon praznika javim terapeutu ili postoji sansa da je moje stanje prolazna stvar?
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Na terapiju idite ako osećate potrebu da razgovarate sa nekim o svemu što vam se događa. Ako osećate potrebu da vas neko stručan i posvećen sluša i razume. Ako imate teškoću sa shvatite šta je pozadina simptoma koji su se pojavili.
Ako se ne odlučite za terpiju onda razmislite kako ćete dalje razvijai vaše načine na koje negujete svoju dušu. Razumevanje sebe i prepoznavanje sebe, tu, savreneom čoveku tako nedostajuću spiritualnost možete “prektikovati” na mnoge načine, čitanjem, pisanjem, gledanjem nekih filnoma, prijateljstvima, partnersvom, ili bolje reći promišljenjem i razumevanjem onoga što vam se u intimnim odnisma događa ili ne događa i nastojanima da ih razvijete.
U borbi sa mnoštvom obaveza i teškim zadacima, savreni čovek često zaboravi da je duši poretba nega ili jednosvno nema vremena za sebe, pa nije povezan sa sobom i kada se pojave neki simptomi mentalnih smetnji, on pita “šta mi se to deševa”. To je dobar znak da je izgubio kontakte sa sobom i da je vreme da poradi na svojim načina da ih ponovo gradi. Psihoterpija je jedan od mogućih puteva tako da nema nekog posebnog paramtera da li nam je potrebna ili možemo sami.
S poštovanjem,
Nikola