Anonymous asked 5 years ago - Dobro vece.Naime,imam problem tako da ce tekat mozda biti i predug.Ja i suprug,nakon kratke veze uplovili smo u brak.Ja sam iz CG a on iz Srbije.Ostavila sam sve:porodicu,posao,prijatelje,cio svoj zivot da bih bila sa njim.Pocetak je bio ok,voljeli amo se i sve je islo lijepo.Elem,kako vrijeme prolazi primecujem da auprug uopste samnom ne prica o nekim temama kao ranije,da ne dijeli samnom probleme.I kazem sebi neka,neka se navikne na mene nije ni njemu lako sad sam jos i ja tu.Inace zivimo u zajednici sa njegovim roditeljima i neudatom sestrom.Sa njima sam u ok odnosima.Vidim vremenom da on uopste vise nije kao ato je bio,da aamnom nista ne prica i ne dijeli.Ja ostajem trudna nakon mjesec dana braka,i radjam sina.hvala Bogu.Desava se mnogo situacija gdje on isplanira odlazak negde a da mene i ne pita hocu li sa njim.Precutim nekad,nekad kazem.On na svaku moju reakcija cuti.Na bilo sta.I ja sama sa sobom pricam.To me izludjuje.Od njegove sestre djeca su non stop bila,nikad nismo imali svoju privatnost i mir.uvijek pod oprezom.Ulazi se u sobu kako ko hoce,i njemu je fo ok.Njemu ne treba privatnost samnom,kao ni putovanje,bilo sta.Nikad nije izrazio zelju da idemo sami negdje.Mene to boli,a obecavao je svasta nesto.Na moju inicijatiju i dobru volji,mi smo u zajednici jer je on meni nudio da zivimo gdje god ja hocu.Ja sam htjela sa njegovima,na selu.I sada kada ja zelim u grad,zbog sebe i djeteta jer nemam gdje da odem ili prosetam dijete-on nece,kako on kaze “Da mu propada kuca”.JA se onda svadjam sa njim,kazem zasto ai obecavao onda ako ne mozes da ispunis obecanje.Onda u svadji svasta se kaze,ali da mi kaze da ja nisam normalna i da ja svoje dijete ne mofu da trpim ne ide.On je zapravo mamin sin,bave se poljoprivresom i stocarstvom a nema nikakvu namjeru da trazi posao ,zbog djeteta.Radi kuci malo i to je to.A za dijete vazda treba nesto.Ndsposoban je da funkcionise bez mamine komande.I ja volim svoju majku,kako sam ja mogla moju da ostavim?Da radi nece,jer nece on da mu neko naredjuje.Ave vise i vise se svadjamo,jer komunikacija nam je 0.Ja sam pokusala sve,i da precutim stvari koje mi smetaju,i da budem silom nasmijana ma ave-ali nista ne dovodi do toga da on samnom pocne da komunicira kao muz sa zenom.Ne zasluzujem to,jer sam sve ostavila ali svee Rodila mu dijete,pocela novi zivot Ali ocigledno da nisam imala zbog koga ave to da zrtvujem.Onda,ja ovde u kuci nemam avoju kuhinju oni imaju kuhinju u letnjoj kuhinji.Ja zavisim od toga sta svekrva spremi a ja udrava i prava ne mogu da spremim nista sebi,a sad i djetetu.Moram da ae vrtim non sto gore dole.Ja volim sebi da spremim sta ja hocu.Po njemu ni to mi ne treba,jer ona sprema.Jedem sama kao pas,on nikada do sada mi nije rekao ajde da jedemo zajedno.Nikada.Dijete je sad aktivno,ja sam cio dan sa njim i ako neko ne dodje da ga pricuva ja ne mogu da odem da jedem.Zavisim od drugog,a njemu je osgovor Pa treba neko da trci za tobom i moli te da jedes Pa ne treba,ali gdje cu ja sa bebom kako cu.Uvijek ima opravdanje za sve,ali najvise ms pogadja to sto kaze da sam ja luda.Jao sta bih ave ispisala Bozee.Ne prepoznanjem sebe,puna sam nervoze jer nemam sa kim da pricam,a moji su daleko.Okolo nema niko od mladjih,sve babe i dede.molim vas,da li ja koja sam sve ostavila zbog njega cak i vjeru promijenila ,zasluzujem sve ovo?
- Rekla sam mu da promijeni ponasanje,da se posvsti meni i djetetu ali od toga nema nista.Jedino sto mi prolazi kroz glavu je razvod,jer ja vise ne mogu da zivim ovako-kao sa strancem u kuci.Molim vas,dajte mi neki savet jer ste vi jedini koji me mozete posavjetovati ,tj jedini prijatelj.Hvala Vam.
Nikola Krstić Staff answered 5 years ago Poštovana,
Potpuno je razumljivo da ste neosećete dobro. Za godinu, dve sve se promenilo u vašem životu. Nositi se sa toliko mnogo novina i novih uloga veliki je izazov. Skoro da nije ostalo ništa od vaše pozadine, ništa iz vašeg prethodnig života, ništa na čemu bi ste stajali, pa potpuno razumem da imate osećaj da vam se ljulja tlo pod nogama i da je vreme da bežite.
Nije na meni da stajam na bilo čiju stranu, ali sigurno je da ako se uskoro nešto ne promeni, neće biti dobro. Kada okolnosti i odnoi u kojima smo postanu neizdrživi za nas, ima smisla povući se i pokušati organizovati život na novom mestu, drugačiji i ako vaš pertner ne želi u tome da vas sledi, razumljivo je da Vi sami napravite takav korak.
S druge strane, otići je uvek moguće. To ćete uvek stići. To bi međutim mogao da bude i korak iza koga nema nazad. Dok ste još tu, i ako još u sebi nalazite motiva ostajete, razmislite o tome da je potrebno da nastojite da razvijete odnose sa tim ljudima koji vas okružuju. Ako sa suprugom ne ide, to još ne znači da neće ići sa nekim drugim. Potrebmno je da tražite svoje mesto u zajednici, da i sa drugima govorite o svojim potrebama, o tome šta bi ste želei i kako oni u tome mogu da vam pomognu, oko konkretnih stvari kao što su hrana, korišćenje kuhinje, preraspodele poslova, vama potrebna pomoć. Nije nemoguće da ćete naići na razumevanje i ljubav, ako priđete na iskren, jasan, konkretan način, uporno, ali blagim tonom uz izgovaranje svojih potreba i molbu da se pokušava sa novim dogovorima. Idalje imajte u vidu, kao što ste napisli, da je negova porodica navikla na voje načina života i da joj treba vremena da se nevikne na vas. Ali da bi se navikli, Vi se morate jasnjo i postojano pojavljivati kao nova figura. Samo tako dinamika vašeg sistema može počedti da vas uvažava.
Srdačno,
Nikola
Miki
replied 5 years agoPre svega hvala vam na odgovoru.U oravu ste da mi se zuvot iz korijena promijenio.Nisam ni ja vise ista,samim tim sto sam udaljena od svojih isvog prethodnog zivota.
Vredi li davati sve od sebe i boriti se ,ako se suprug ne bori da rijesi problem?Ja sa njrgovima imam ok odnos,ali da li sam ja ovdje zbog njega dosla da mu bude sve ili da sa njegovima zivim?Zar nisam u pravu?Kad god sam bilo sta isla da spremam u kuhinji,on bi ostao sa detetom nakon 20 minuta me zove “Ee hoces skoro?” Svekrva i svekar ne bi ni videli dijete da ne moraju ovdje u kuci da spavaju,pa da ga usput vide Scekrvi sam rekla za probleme,i zaovi ali oni kazu da nece da se mijesaju.Ne smiju nista da mu kazu.I kako ja onda da funkcionisem ovdje?Nemam snage da se borim za nesto,kad mi nista uzvraceno nije.Jednostavno ne postuje sto sam ucinila da budem sa njim i sta sam sve zrtvovala.Ako obecas nesto,ajde ispuni.Obecavao je sve i svasta,a od toga nista.Najvise me nervira kad pokusam nesto da iskomentarisem ili oricam sa njim,on cuti.I sta sam ja,budala?Nikad nismo imali vremena za sebe,da se osamimo i zblizimo.Od njegive sestre djeca su zuvjela ovdje 1 godinu,iako je sve ok kod njihove kuce.I tad je on pricao kako mu smeta,ja sam ga saslusala uvijek.Sad kad meni neke stvari smetaju,on cuti i kaze da sam ja luda.Cak mi je jednom rekao kako sam ja to dokazala da ga volim.NE znam vise nista