Добро вече , чини ми се да одувек имам проблем са депресијом иако никад нисам потражила стручну помоћ , прво због стида како рећи незнанцу своје тајне а друго због финансија елм…Имала сам тешко детињство отац је тукао мајку повремено,после више година, и рата(1995) све се то стишало сад живе нормалним животом имају унучиће и брину о њима…Ја никад ником то нисам рекла јер кроз живот за сада нисам нашла никог коме би се поверила иако имам мужа о двоје добре деце …Проблеми настају јер ми је све кад се погледа споља идеално, муж фино зарађује ,добар је човек, деца добра само ја тонем у души…Задња 3 месеца има дана кад не излазим из куће (деца буду код свекрве тад),лежим , плачем, бесна сам, не видим никакву трунку наде живота у себи ,за пријатеље сам увек ту кад им је лоше а чим им крене то се прореде виђења и дружења, што ми додатно убија вољу за дружењем.Муж ми је добар али као да ме не разуме по њему ја имам све и само се жалим…Већински део дана ради а ја сам сама кући (и незадовољна), повремено имам анкцијозне нападе и због њих се не усуђујем на неке више кораке, некако сам се ушушкала у својом монотонији и пропадам све дубље и дубље , а спаса ни излаза нигде. Овај пут јако тешко налазим вољу за живот , за сада само брига о деци ме чини живом , мислим да су они моја задња потпора да не пропаднем у тај понор све дубље.На изглед ја имам све , брак,здраву децу,стан,солидне финансије ,и кад то све скупим ја тешко нађем неког ко би ме разумео , онако истински…Како се налази воља за животом?Како разбистрити ум да могу да донесем неку одлуку већу а да се не покајем после неког времена ?🖤