Na primer, u koliko nam nešto zastane u grlu, pojaviće se refleks gutanja, a zatim, ako gutanje ne rezreši nadražaj, povrećenja. U koliko prslonimo ruku na vrelu peglu, pojaviće se nagli pokret povlačenja ruke natrag, ka sebi. U kolko pored stopala u trvi ugledamo zmiju, verovetno ćemo se nagonsi trgnuti, i odskočiti u stranu.

Biologistička perspektiva

Sredina u kojoj kao organizmi živimo potencijalno je veoma opasna, razorno destruktivna i čak smrtonosna. Rfleks ima izrazitu protektzivnu funciju. Njegov zadatak je da brzo zaštiti organima od potenmcijalno štetnog ili čak smrtonosnog uticaja iz sredine.

Na primer refleks gutanja, koji se javlja kada nam nešto zastane u grlu, ima ulogu da nas zaštiti od gušenja, koje bi se moglo dugoditi ako bi nešto zapušilo naše grlo i tako onemogućilo protok vazduha.

Kako bi što brže zaštitio organizam od štetnog, potencijalo smrtonosnog nadržaja, refleks koristi reflesni lut, odnosno autonomeni nervni sistem i dovija se automacki, bez učeća svesne volje.

Ciklus kontaktka

Refleks direktno spaja senzaciju i akciju. Čim se pojavi senzacija nelagode u grlu koju izaziva komad hleba koji je zaistao, javlja se akcija gutanja ili povrećanaja. Refkes dakle preskče svesnost i mobilizaciju. Javlja se i u snu, kada je naša svesnost na minimumu. Temao vremena da razmišljamo kako da ispunimo potrebu koja je vezi sa senzacijom.

Drugimn rečima refleks nije voljna radnja. Mi ne možemo odlučiti da ne stupimo u aklciju koja je refleska akcija (rekacija) na stumulans. On se događa sam od sebe, izvodi ga samo telo, bez učešća ega.