Organizmička samoregulacija
Rečnik geštalt pojmova – Akademija Geštalt psihoterapije
Organizmičko-biologistička paradigma
Organizam ima moć da samog sebe reguliše i to se ne odnosi samo na funkciju autonomnog nervnog sistema, koji izvan područja svesnosti i slobodne volje reguliše osnovne vitalne funkcije kao što je rad unutrašnjih organa. Organizam naime ima moć da automatski reguliše i veliki deo našeg ponašanja, dajući kvalitet spontanosti i prirodnosti.
Takođe, a s tim u vezi, organizam ima sposobnost da komunicira između svesnog i nesvesnog dela svog funkcionisanja. Kanal ove komunikacije su senzacije. Senzacijama organizam obaveštava svesni deo našeg bića o svojim potrebama. Spava nam se, gladni smo ili umorni, dosadno nam je, uzbuđeni smo. Organizam teži homeostazi koja se postiže kompenzacijama (razmenama) sa sredinom. Organizmička samoregulacija je sve ono što organizam čini u funkciji kompenzacije i održavanja homeostaze.
Psihičko-organizmička samoregulacija
No da li možemo govoriti o samoregulaciji na nivou psihe? Geštalt terapeuti veruju da je odgovor pozitivan i upravo to je jedna od centralnih tački geštalt teorije. Prema Perlsu rascep na duh i telo samo je još jedna od tzv. neurotičnih dihotomija (PHG, Geštalt psihoterapija).
Telo i psiha su jedinstven, neodvojivi sistem: organizam, telesne i psihičke funkcije se međusobno podržavaju i nadopunjuju i isprepletane su i međuzavisne do nerazlučivosti, koja uostalom nije ni potrebna.
Na primer, neki ljudi na stres reaguju pospanošću, a drugi opet povišenom budnošću. U GT običaj je da se na poremećaje gleda kao na vrstu maladaptivne samoregulacije. Takođe možemo govoriti o tome da svesno ili nesvesno mi težimo zadovoljiti svoje psihološke potrebe i da u tom smislu postoji neka vrsta samoregulacije. Na primer, adolescentovo drsko ponašanje može se smatrati organizmičkom samoregulacijom u svetlu potrebe za separacijom.
O impulsu za mnogo govora i čestim upadicama u grupi može se govoriti kao o vrsti ispoljavanja psihičke potrebe za kontrolom onoga što se u grupi događa, ili potrebe za pažnjom, važnošću. Na individualnoj terapiji možemo govoriti o potrebi klijenta da zadivi terapeuta ili da se od njega zaštiti.
Jasno je da se ovde mešaju koncepti samoregulacije, adaptacije, otpora i da je teško ove koncepte razlučiti i uspostaviti jasan odnos između ovih pojmova.
Psihoterapijski značaj
Geštalt psihoterapeut deluje u skladu sa pretpostavkom da naše biće (i telesno i psihičko) ima prirodnu moć i snagu da se održi. Poremećaj je adaptacija, deo zdravog procesa samozaštite koji ima moć i da, po prirodi stvari, prevaziđe poremećaj, sam od sebe, da tako kažem. Zadatak psihoterapija je samo da podrži ove, inače prirodne procese koji se događaju sami.
Piše Nikola Krstić