Postovani, postoji problem zbog kog sam u poslednje vreme veoma neraspolozena i koji mi uopste ne da mira. Naime, navikla sam zivim lagodno, tj. nista mi nije nikada falilo i uvek sam dobijala sta sam trazila, nismo imali problem sa novcem i nije moglo da se desi da nam zafali za nesto. Tata je uvek radio i dobro zaradjivao, omogucio mi je i skolovanje u drugom gradu iako je za to potrebno dosta novca. Ja nisam nikad nesto posebno obracala paznju na to koliko i gde trosim, jer sam uvek bila u mogicnosti za takvo nesto. Medjutim, vremena su se promenila i vise nemamo novca kao ranije, sve je ograniceno, gleda se svaki dinar gde se trosi, a sem toga, skoro svaki dan u kuci je svadja, upravo zbog toga, zbog novca. Ja ne znam da stedim, ne znam da se kontrolisem i tek sad vidim da ustvari bacam pare na gluposti! Ne mogu da prestanem da treniram, iako bi trebalo, takodje bi trebalo da ustedim i na hrani i garderobi, knjigama, i na jos milion drugih stvari. Ne pamtim kad je tata sebi nesto kupio u skorije vreme, a ja non stop negde dajem pare, tu je i skola, stanarina, racuni… Evo, za koji dan pocinje skola, a meni se place jer znam da ce opet mnogo para da se potrosi, znam da ne moze drugacije, ali najradije bih pobegla negde i napustila i skolu i sve. Ne da mi nemamo, da smo siromasni, nego nemamo kao pre, i strah me je da cemo skroz da propadnemo. Jos dugo treba da se skolujem, tek mi je 18, ali bih volela da se sto pre zaposlim i zaradim svoje pare. Ali kako da preuzmem nesto povodom toga? Sramota me da priznam, ali strah me sta ce ljudi koji me poznaju da pomisle kad me vide da radim npr. neke promocije. Da bar mogu i da se skolujem i negde radim, makar vikendom, tako bih mozda zaradila za hranu, trening, i jos neke stvari. Sokirana sam jer se to nama desilo. Tek sad vidim da sam ja ustvari, na neki nacin, jedno obicno razmazeno deriste. Iskerno, imam potrebu da svima ispricam sta me ubija. Hvala na razumevanju.