asked 10 years ago
Postovani,
U braku sam 10 godina,imam dete od 7 godina.U braku vise nisam srecna i samo zbog deteta sam u tom braku da bi imalo oba roditelja.Vec dve godine odlazim u inostranstvu na 3 meseca i vracam se i zivot tamo mi se dopada i pronalazim sebe i posle mnogo godina srecna sam sto radim i sto sam nasla nacin otici iz Srbijr jer nikad nisam volela zivot ovde.Takodje mi se desilo i to da sam se zaljubila i posle duzeg vremena osetila ljubav uzbudjenje,nesto sto sam mislila da necu bise osetiti.Problem je sto imam dete i plasim se da ne razmisljam sebicno time sto zelim razvod i sto zelim da zivim onako kako meni prija.
Molim vas za savet,ne zelim nikoga da povredim i ne zelim da budem sebicna ali takodje ne zelim da mi zivot ovako prodje i da se sutradan kajem za sanse koje sam imala i propustila ih.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Trenutni sukob u kojem se nalazite je sasvim normalan. Ovakva raskršća u životu nas teraju da donosimo za nas bitne odluke, koje će svakako na ovaj ili onaj način uticati i na ljude oko nas, ali i koje imaju moć da nam promene poznati način života, unesu krupne promene.
Ukoliko bismo se posmatrali kroz tudje oči, mogli bismo da kažemo da je odluka da pratimo sebe i budemo dosledni našim instiktima, zapravo sebična. Ali razmislite da li je to tako? Da li biste bili sebični, ukoliko sebi želite da poklonite nešto što će vas učiniti srećnim? Nije li sebično od drugih da nas drže i gase nam sjaj? Sve je u životu stvar perspektive.
Naravno, sasvim je normalno da osećate potrebu da budete na dva mesta. Sa jedne strane imate vaše dete i loš brak, monotnon život; a sa druge strane bolji posao, strast, avanturu. Razmislite da li uopšte da posmatrate ovo kao stvar izbora. Razmislite o integrisanju ova dva. Ljudi često misle će samo ostajenjem u braku omogućiti detetu sreću. Ovo je zapravo veoma netačno, jer većina dece koja izadju iz nefunkcionalnih brakova i koja prisustvuju brojnim svadjama, zapravo i sama nose veliki teret.
Vas niko ne sprečava da ostanete u kontaktu sa svojim detetom čak i onda ukoliko biste odlučili da odete, šta više pruža mu tu mogućnost da se jednog dana školuje i zaposli u inostransvu. Svakako da biste mogli da mu pružite isto onoliko, pa čak možda i više. Setite se da ste vi ma koliko daleko više nego povezani, najjačom vezom na ovom svetu. Naravno vaš odlazak može imati i one mraćnije posledice, kao detetov strah, osećaj neadekvatnosti zbog majčinog napuštanja, tuga. Ali ove se stvari mogu ublažiti adekvatnim pravilima, koje, ukoliko biste otišli ne bi smeli da kršite. Kao svakodevni Skajp pozivi, vidjanje bar na dva meseca, itd.
Svakako se sve svodi na vaše preispitivanje. Koliko ste vi sposobni da vodite dve uloge u isto vreme? Koliko ste snažni da se odaljite od svog deteta? Kako bi vaš odlazak promenio odnose sa detetom i sadašnjim mužem? Šta biste sve napustili? Šta biste sve dobili?
Srdačno,
Ognjen Vukotić