asked 10 years ago
Ne znam sta mi se desava. Imam 23 godine. Vezu s momkom koga volim “iznad svega”. U poslednje vrijeme ne znam ko sam i u sta se ja to pretvaram. Bila sam tako jaka i nasmijana osoba, a sad sam slomljena. Slomljena od zivota kakvim zivim. Krize. I pored svega, moje ponasanje jako utice na vezu. Nismo od juce zajedno, vec 3 godine. I sve, cini mi se sitnice i stvari koje mi nisu smetale prije, sad me toliko nerviraju da ja oko svega napravim problem. Stvarno ne znam sta da radim, kako da se postavim. Ne znam u sta se pretvaram. A ne zelim to. Zelim opet biti srecna, nasmijana i pozitivna. Ne znam sta je ovo, depresija ili nesto deseto, ali polako svojim ponasanjem unistavam i sebe i vezu sa momkom koji mi je uvijek bio podrska i koga volim najvise od svega na svijetu. 🙁
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Krizni trenuci su potrebni našoj duši i oni su sastavni deo života. Prolazeći kroz njih mi učimo više o sebi, rastemo i razvijamo se.
Razmislite da li i na koji način možete sebe da prihvatite kao tu depresivnu, nervoznu, nenasmejanu osobu? Ona je deo vas, isto koliko i ta nasmejana, vedra osoba, ona je normalna i nije neki teret protiv kojeg treba da se borimo. Možda nam deluje mučno, strano, neprijatno, ali to je u redu; mi smo samo nesavršena ljudska bića, čiji će strahovi i nezadovoljstva jednom, na ovaj ili onaj način izbiti. Upravo tako učimo o sebi, o svojim granicama, tajnim željama, frustracijama, itd.
Kako činite sebi da se pretvarate sve dublje i dublje u osobu u koju ne želite? Kako se oseća ta “nova” osoba? Udjite u uloge nove osobe, dozvolite joj da postoji, proživite par minuta njenim očima. Kako se osećate? Koje su pozitivne strane, a koje negativne strane vašeg iskustva? Kako uništavate sebe? Kako ste toga svesni, a ne sprečavate?
Postoje mnoga pitanja koja nas mogu vratiti nama i dubljoj introspekciji, ja sam vam ovde nabrojao par.
Srdačno,
Ognjen Vukotić