asked 10 years ago
Postovani,
u kracoj bracnoj zajednici sam i ocekivala sam bar na pocetku blizak intimni odnos sa partnerom. Retko imamo seksualne odnose ( za moj pojam.(prodje i po nekoliko nedelja). Kada imamo odnose deluje mi da suprug u tome uziva.
Pre nekoliko dana mi je rekao da vise voli i da mu vise prija da se samozadovoljava jer je tako navikao. Bila sam u soku. Ne znam sta da mislim. Osecam veliko razocarenje. Rekao je da nije problem u meni, da je sve do mene ok,ali on prosto tako vise voli jer je to stvar navike.
Pocela sam da sumnjam da ima drugu zenu i da je to samo izgovor. Postala sam ocajna i uzasno ljubomorna. Sanjam kosmare i sanjam da me vara. Pocela sam da mu prigovaram i zabranjujem neke izlaske,a to dovodi samo do veceg udaljavanja. Prosto ne mogu da prihvatim takvu izjavu kao normalnu i ne znam da li treba da razmisljam o razvodu. Volela bih da opstane ovaj brak i volela bih da budemo porodica. Nekoliko meseci smo u braku i od prvog dana je takav. Planirali smo dete. On kaze da zeli, ali da nema potrebe da zurimo sa tim.
Ne znam sta da radim i kako da obuzdam svoju ljubomoru i da li postoji resenje da spasem nas odnos.
Unapred hvala!
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Ne znam da li je išta veći izazov savremenom čoveku nego bračna zajednica. Na ove ili one načine brak sa sobom nosi velika razočarenja, i traži veliki rad partnera na sebi i na odnosu. Ako želite da se borite za odnos i brak, budite spremni na mnogo izazova.
Uopšteno govoreći suština je u traženju balansa između razumevanja i prihvanja partnera takvog kakav jeste, te svoje samostalnosti i nezavisnosti s jedne strane, i sposobnosti da se na neosuđujući način govori o onome što nam kod drugog smeta i o tome kako se mi povodom toga osećamo, sa druge strane. Intimni odnosi, dakle uvek nas pozivaju na samostalnost i na vežbu komunikacije. Glavno je pitanje kako da kažmo ono što osećamo i ono što nam treba a da se druga strana ne oseti napadnuto ili optuženo. “Zapravo ne tražim da se menjaš i budeš nešto što nisi.Jedino što tražim to je da me razumeš!” – moto je koji ako možemo dovoljno da mislimo i osećamo, može biti od pomoći.
Naravno ja ne poznajem ni vas ni vaš odnos. S tom ogradom čini mi se da je dobro što ste otvoreno razgovarali o jednom ovako delikatnom pitanju i dobro je što je vaš partner bio iskren prema vama. Masturbacija kod muškaraca može biti i često jeste snažna navika i drugačije iskustvo od seksa, pa je možda dobro ako možete da shvatite da to zaista ne mora imati nikave veze sa vama. Na vama je da iskomunicirate kako se osećate tako da vaša potreba bude da vas razume a ne da se oseti prozvanim i napadnutim. Ako u tome uspete može biti važno i da tražite kreativne načine da zadovoljite svoje potrebe. Možete mu reći kakvu nežnost i intimnost želite, šta volite, šta vam fali (možda tu nije u pitanju samo seks). Potrebno je da strpljivo gradite i negujete vaš zajednički lični jezik intimnosti i da mu date povratnu informaciju oko toga šta vam prija i šta vam znači i šta biste želeli i potrebno je da i sami uzimate ono što vam treba (zagrljaje, maženja, poljubce…), prateći kako je on u tome, da li je opušten i da li mu prija, kada i kako.
Sve ovo zahteva puno lične snage, stprljenja, traganja za načinima koji su zadovoljavajući za oboje, rada na sebi i svojim osećanjima. Ako se u tome ipak uspe, nagrada je velika. Ako se ne uspe nagrada je važno iskustvo za neku buduću vezu i neki budući pokušaj.
S poštovanjem,
Nikola