asked 10 years ago
Imam 18 godina, imam veliki problem sa mamom, stalno se svadjamo i cesto me zna isamarati ili mi lupiti samar ali dosta jak. Cesto me napada bez razloga i galami na mene. Pola stvari koje uradim njoj smeta ili ne valja pa galami na mene. Umem i ja da budem drska ali ne u toj meri da me samara stalno. Pre par dana me toliko jako udarila da mi je usna otekla i nisam pricala sa njom dva dana. Svaki put krivi moje ponasanje i ja ispadam kriva, i kad me kaze tati ne zelim da se pravdam vise jer mi nece verovati svakako. Ne znam vise kako da se postavim i kako da se ponasam. Boli me to ponasanje ali nemam izbora. Ako mozete bilo kako da mi barem malo pomognete. Hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Zdravo!
Rađanje boli, a ti si u godinama kakda se ponovo rađamo, ovaj put psihološki. To nekad kod roditelja stvara veliki strah od gubitka moći i kontole pa na ovaj ili onaj način to pokušavaju da zaustave.
S druge strane mlade osobe imaju snažnu potrebu da im pokažu svoju snagu, kao i da neće pristai da idalje budu u ulozi deteta, da su sada nezvisne, svoje i da neće pristati na razne vrste emotivnih ucena. U ovim naporima da se psihološki rode mlade osobe često imaju potrebu da i sa svoje strane na razne načine preteraju.
Rezumlat može da bude mnogo nesporazuma, razočarenja i bola na i na jednoj i na drugoj strani. Izgleda da u mnogim situacijama to nije moguće iszbeći i da dokazivanjem da možemo da izdržimo bol rađanja dokazujemo da smo sposobni da se rodimo.
Je ne mogu da ti kažem više od ovoga, ne mogu da ti kažem šta da radiš jer ne poznajem tvoju situaciju, tvoje roditelje i tebe, pa bi to bilo preveliko mešanje. Jedino što još mogu je da ti predložim mali eksperiment, a to je da iz zamisliš pred sobom, da se setiš svega onoga što su za tebe učinili i da im se zahvališ na svemu tome što si dobila i što ćeš uvek nositi u sebi kao njihov dar, ceo svoj život. Tada možeš još i da im kažeš (u svojim mislima), da si dobila puno i da si zato dovoljno jaka da izdržiš bol i napro psihološkog odvajanja i borbe za samostalnost. Tada ti još samo preostaje da činiš sve što je u tvojoj moći da učenjem, radom i zrelim odlukama gradiš svoj novi položaj u društvu, položaj odrasle odobe.
Želim ti puno sreće,
Nikola