ljudi vi ste ovo isto pitanje postavili pre nekoliko meseci, a dobili ste vrlo korisne savete od psihoterapeutskog tima. procitajte opet odgovore.

Poštovani,

Želim najpre da kažem da ja ovo pitanje nisam doživeo kao isto i da se ne slažem sa korisnikom koji je ostavio taj komentar. Štaviše prateći vaš razvoj korz naše mnogobrojne prepiske rekao bih da vidm da ste se pokrenuli i želim to od srca da podržim. No stvari nikada nisu idelane i to u ovom svetu i ne mogu da budu. Upravo na tom mestu počinje ono što se zove hrabrost življenja.

Prethodno pitanje, kolko se sećam, bilo je da li vaše odsustvo može da utiče na dete, a zapravo vam je trebala podrška da uprkos mogućim posledicama budete hrabri i pratite svoj put. U životu nema idelanih rešenja i na ovaj ili onaj način naši izbori imaju i svoju negativnu stranu, pa nam je jako važno da podržimo sebe i hodamo dalje, važno nam je da izdržimo tu frustraciju koju život nosi i budemo veći od nje.

U ovom pitanju Vi govorite o velikoj nervozi koju osećate pred vaš veliki put, ali i o ostlim osećanjima, što je veoma značajno. Nervoza i ankioznost zaista i pripadaju ovakvom mestu. Čak i kada ih ne možemo odagnati, jednosvno ih možemo izdržati.

U vašoj poruci ovaj put, za mene ima i nečeg driljivog. U pripremama za odlazak posmatrate svoje roditelje i svoju ćerkicu i osećate puno ljubavi za njih. Ovakve situacije s odlascima imaju tu lepostu da se nama osećanja ljubavi i privrženosti pojave na novi način. Podržao bih vas da toga budete svesni. Gledajte ih sa setom i ljubavlju, sa nadom da će te uskoro svi biti zajedno i ljubav koju osećate rastapaće vašu anksioznost, grejaće vašu dušu i davaće vam snagu.

Od srca vam žeim puno sreće,
Nikola

jako ste me oberadovali sa vasim iskrenim zeljama..i da ste prepoznali nesto emotivno i dirljivo kod mene…puno mi znaci pred odlazak u inostranstvo…molio bih vas za jos jedan savet pred odlazak…u pitanju je cerkica koja mislim da razume sve ima 3 i 5 godine…kako detetu objasniti da mama i tata nece biti tu jedno vreme sa njom na wto bezbolniji nacin..pokusavali smo ali uvek je zavrsavalo sa placom…unapred se zahvaljujem na odgovoru….

Poštovani,

Drago mi je da je moj odgovor naišao na vašu pozitivnu recepciju.

U ovakvim situacijama možda je dobro deteu se ne obraćiti direktno nego posredno. Pokušajte da joj ispričate priču o malom medi koji je bio mnogo dobar, živahan i radostan, koji je živeo u šumu, sa mamom i tatom i dekom i bakom i drugarima koje je mnogo voleo. Tata i mama su svaki dan odlazili u šumu da nađu krušaka, jabuka, meda i da ga donesu svom sinu, njegovim drugarima i baki i deki medvedu koji su bili previše stari da bi odlazili u šumu. Jednoga dana međutim u šumi je netalo voća i meda i svi su se zabrinuli. Tada su tata meda i mama meda odlučili da odu daleko, dakleko čak u drugu šumu da bi doneli potrebu hranu. Mali meda je jako želeo da pođe sa njima ali oni nisu mogli da ga povedu pošto je put bio dalek i težak. Mali meda je bio mnogo tužan. Tada je mama meda otišla kod šumske vile i dobila od nje dva čarobna ogledala. Jedno su dali malom medi a jedno su mama i tata poneki sa sobom. Ijako je put bio dalek, mama i tata su se malom medi svaki dan javljali pomoću čarobnog ogledama, i mali meda je svaki dan mogao da ih vidi i da priča sa njima. Pošlo je puno vremena i mali meda je ponekad bio tužan. Ali tu su bili njegovi drugari i baba i deda da se sa njim i grau i da brinu o njemu. Jednoga jutra, mali meda se probudio i čuo poznate u drage glasove. Mama meda i tata meda su se vratili iz daleke šume i doneki puno slatkog voća, meda i igračaka…

Pričajte tu priču deteu nekolko puta pre odlaska. Kada je nauči, možete se i igrati te priče sa lutkama. Recite ćerkici da i vi imate “čarobno ogledalo” (skajp) i pokažite joj kako radi, i da može da vidi mamu ili tadtu i kad nisu kući.

Zatim kada dođe dan za odlazak, jednostvno idte bez pompe i nekog velikog pozdravljanja. Jednostvno joj recite da morate da odetet da zaradite puno para za nju i da ćete se vratiti čim budete mogli, kao što su mama meda i tata meda morali da odu i kao što su se i oni vretili, ali da će sa njom sve vreme biti baba i deda i drugari, kao što su bili i sa malim medom i da ćete svaki dan moći da se vidite uz pomoć čarobnog ogledala. Nemojte se zadržavati ako plače i praviti dugačku scenu, jednostavno idite. Budite spreni na suze, to je normalno. Što mi odrasli oko nečega napravimo veću dramu to je veća drama i za dete, tako da nemojte plakati vi, bar dok ne odete.

Pustite dete da plače, ako bude tužna, nemojte joj braniti. Neka je neko ko ostaje jednostvno samo uzme u krilo, a vi idite bez otezanja.

Javljate joj se radovno skajpom. Neka joj baka i deka redovno pričaju priču ili je igraju sa njom. Mala deca vole beskrajno ponavljanje, to im pomaže da interepetiraju stvarnost.

Važno je da priču može da razume, zato joj objašanjavjte da mede vole da jedu med i voće kao što ona voli da jede…

Ako se čujete i bude tužna dozvolite joj da plače, recite joj da vam je žao što nista sa njom, da svako dan mislite na nju i da će te doći čim budtete mogli. Zatim je posdetite na priču i pričajte joj ponovo. Objašnjavajte joj da ste kao mama meda i tata meda morali da odete daleko ali da će te se brzo vrretiti, čim skupite dovoljno para… Promenite priču u skladu sa vašom situacijom.

Ponudite deteu da i ono u igri bude mama meda koja je morala da ode daleko da bi naša meda i voća i jedva čeka da se vrati svom malom medi kojeg je ostavila.

Želim vam srećnu novu godinu i uspešan put,
Nikola

eto sada ste me i rasplakali…nastojacu da joj ispricam tu pricu..meni je moj terapeut na zavrsnoj seansi rekao da je bolje da se ne cujemo preko skajpa jer dete ne razume virtuelni od stvarnog sveta..