asked 10 years ago
blizi se taj dan kada odlazimo u inostranstvo ja i supruga..nije mi svejedno,neizvesnost…ali to je manje bitno od onoga sto mene najvise na neki nacin boli..ostavljamo cerkicu kod baba i deda dva tri meseca dok se ne snadjemo..ocigledno mi to najvise pada…znam da ce to brzo proci ali dzabe..toliko sam nervozan zbog toga ovih dana da vam ne mogu opisati,oni svi drugi problemi sa kojima se srecem i sa kojima cemo se sretati padaju u vodu na samu pomisao na to..3,5 godine je cerkica,sada je vec jako interesantna..voleo bih kada bi me na neki nacin posavetovali kako najbolje proci tu krizu,koja imam osecaj kao da ce da potraje 2 godine a ne dva meseca..hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovani,
Važno je pratiti dete, poznavati ga kroz igru, priče, aktivnosti. S novim stvarima može se pokušati više puta i pratiti reakciju. Ako je reakcija negativna može se sačekati dan dva pa probati ponovo. Važno je gledati u dete, njeno ponašanje će vam reći ono što pretpostavljamo i što ne znamo. Deca se mnogo međusobno razlikuju, a razlikuju se i od sebe pa iz dana u dan možete videti neko novo dete sa novim ponašanjima i reagovanjima.
Spremite se na suze i negodovanje i dozvolite joj da bude tužna. Tuga je normalna i potrebna emocija. Iako mogu burno emotivno da reaguju, deca su prilagodljiva i svašta mogu da izdrže. Pošto ste već odlučili da idete onda budite hrabri i verujte u dete i njegove mehanizme.
U tome da tako malo dete ne razume šta je virtuelni svet ima smisla, tako da skajp jeste pitanje za diskusiju. Možda je najbolje da napravite eksperiment, više eksperimenata, dok ste ovde. Recimo objasnite ćerkici da je skajp čarobno ogledalo i objasnite joj čemu služi a onda neka vas mama zove preko skajpa od neke komšinice, da vidite kako će reagovati. Dete bi zaista moglo da misli da su roditelji “zarobljeni” u ekranu. Ipak ako već ima iskustvo sa skajpom a svakodnevno gleda crtaće (savremeni klinci takoreći od rođenja imaju iskustvo sa virtuelnim svetom, iako na ovom uzrastu sigurno ne prave jasnu razliku), svakodnevni skajp kontakt bi mogao da smanji distancu, uz male ritualne gde dete recimo preko dan dana crta nešto što će mami pokazati, gde mu mama uveče priča prču…
Teško je reći. Možete jednostavno isprobati pa sami videti da li valja. Kada vas vidi na skajpu mogla bi se rasplakati što niste tu, što ne može da vas dodirne, zagrli. Još uvek je veoma mala. Nije isključeno da bi bolje čak i podnela vaše “potpuno odsustvo”, bez stalnog podsećanja na to da vas nema. Ipak ako već ima iskustva možda bi joj ovaj kontakt značio. Zaista je teško reći. Zavisi i od deteta. Možda je najbolje da malo eksperimentišete dok ste ovde. Uz objašnjenja sa analogijom iz priče, dete će možda imati neki okvir u koji će da smesti događaje i pomoću koga će pokušati da ih razume, pod uslovom da je dovoljno sazrela da razume prču, što ćete videti na osnovu pitanja koja joj budete postavljali dok joj budete pričali. U svakom slučaju priču treba ponavaljati. Kada odete mogu ponovo da je ispričaju baka ili deka. Opet treba pratiti kako dete reaguje. Da li postaje uplašeno i tužno, da li želi ili ne želi da sluša. Za sve stvari za koje nismo sigurni u vezi dece postoji jedno važno i jednostavno pravilo. Blago eksperimentišite i posmatrajte ih!
Savetujem vam i da se konsultujete sa nekim od kolega ko radi baš terapiju sa decom. Još jedno mišljenje o ovim pitanjima, kada su tako mala deca po sredi ne može da škodi. Ja sam danas konsultovao koleginicu iz mog tima koja ima dvoje male dece i iskustva u radu sa decom i ona ima dobro iskustvo sa skajpom i njenim mališanima.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
jako sam zadovolasim odgovorima u vezi sa detetom nadam se ce hiti sve ok…jos bih samo jedno pitanje postawio u vezi sada nas odraslih…jednosavno pitanje…kako se najbolje prilagoditi i kako na najbolji nacin funkcionisati u tudjem svetu da bih smanjio svoju i ovako veliku anksioznost..jako me strah..jezik..posao..itd..koliko god sebi vikao bice ok…strah je veliki…pozdrawljam