asked 10 years ago
Postovani,
U braku smo pet godina,i od od prvog dana pokusavamo da dobijemo bebu,ali bezuspesno.Pokusavamo na sve nacine,kod mene je sve u redu sto se tice rezultata,muzu nije bio dobar spermogram,uz terapiju se malo popravio ali nije bio bas dobar,dok nismo prosle godine uzeli neki caj od travara.Kad je popio sve po upustvu,rezultati su se popravili i sad su dobri,od prosle godine,ali i dalje nista.Isla sam na inseminaciju koja nije bas prosla najbolje,tj,nije uradjena kako treba,bili su to strasni bolovi,i produvavanje jajovoda je bilo bolno,tako da sad osecam strah od bilo kakvog zahvata.U toku nam je terapija,i za mesec ipo dana treba da idemo na vantelesnu oplodnju.Muz je naravno uz mene,i pruza mi podrsku,sto mi je veoma bitno,cini se da se volimo i da smo jedno uz drugo vise nego ikad.Savet doktora je bio da se opustim i da izbegavam stresne situacije i ne mislim o tome.Ali je jace od mene,stalno mislim o tome,svaki mesec kad dodje menstruacija to je razocaranje za oboje.On ne pokazuje nervozu kao ja,bitno mi je vase misljenje,sta da radim,kako da se organizujem,da ne mislim o tome,kako da se opustim.Nekad cak i umislim da sam trudna pa imam i neke simptome,a posle sledi razocaranje.Jako sam napeta kako se priblizava proces,mokim vas pomozite?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Strah je svakako deo našeg života. Mnoge naše životne odluke su ispunjene njime, zbog čega se mi često osetimo slabim i nesigurnim. Ali to je normalno i to je u redu.
Odluka da imate dete, je svakako jedno od najvećih odluka koje ljudsko biće može da donese. To je nešto što naš život menja i pomera ga na više stupnjeve postojanja davajući nam nove razloge za život, ljubav i borbu. Ljudska bića su strašljive prirode, te je strah od ovakve promene, neizostavan čak i kada nemamo problema već u samom početku. Prirodno je da se plašite da li će te uspeti da realizujete ovako važne želje.
Pokušate da prihvatite da će izvestan strah, neprijstnost i iščekivanje biti deo procesa oplodnje, kao što su u ostelim strah i neprijtnost neizbežan deo roditeljke uloge pa čak i života deteta. Upravo sa tim osećanjima mi i postajemo rodtitelji. Koliko će mo biti dobri u tom poslu zavisi mono i tod toga kako će mo se nositi sa velikim stresom koji uloga roditelja donosi.
Pokušajte dakle da shvatite svoje pripreme kao rad na sebi. Maštajte o tome kako će biti kada postanete brižna majka, kada ispuniti svoj dom dečijim osmehom, pitanjima, plačem, radošću, bolom, nadom. Maštajte o onom lepom. Pozivajte vašeg mališana da dođe osećajem da je život lep. Mašatajte o tome šta se u vama javlja kada pomislite o svim tim lepotoma koje vam dete može uneti u život. Vodite računa o sebi, zadravo se hranite, šatajte, radite jogu, meditirajte, nastojte da se uzemljite. Razmislite da li ste može previše opterećni obavezama koje treba na vreme završiti, da li vam je možda potreban odmor i priprema. Na ovaj način sebi daćete snagu i veru u sebe i dete koje želite.
Pokušajte da provodite, ukoliko je moguće, više vremena sa decom. Ovo može biti od velikog značaja. Okružite se njima i pokušajte da u njima uživate i da od njih učite. Vrlo je važno i okrenuti se sebi i svom životu. Ne zaboravite ko ste vi i šta je ono što vi volite, vaši hobiji, vaša ideja o dobrom provodu, šta je to što vas opušta i posvetite se tome uz podršku muža i prijatelja.
U ovakvim trenucima, kada nešto iščekujemo, kada se za nešto pripremamo i kada nešto želimo, vrlo je važno ostati svestan koliko dajemo sebe u svemu tome. Ako ocenimo da smo se izgubili, to je znak da treba da napravimo korak nazad i zastanemo. To je znak da treba da pogledamo kroz šta smo sve prošli da bismo došli do ovog trenutka; znak da treba da se osvrnemo na ljude koji su uz nas, koji nam daju podršku; znak da sebi čestitamo na istrajnosti.
Najzad to je znak da strahove prihvatimo kao sastavni deo nepoznatog i onoga što je pred nama i ojačani udjemo u nove životne scenarije.
Srdačno,
Ognjen