Poštovana/i,

Granični poremećaj ličnosti, disocijalni (psihopatski) poremećaj ličnosti i alkoholozam su, psihijatrijski gledano tri nezavisne dijagnostičke kategorije. Oni se mogu javiti zajedno, ali to ne mora biti slučaj. Neka osoba može razviti kombinovani poremećaj ličnosti (granično-disocijativni) i pri tome može razviti zavisnost od alkohola ili droga. Razvijanje zavisnosti od alkohola i/ili droga čest je slučaj kod osoba sa graničnom organizacijom ličnosti. Ipak neko može razviti zavisnost od alkohola i/ili drugog a da pri tome nije granično organizovana ličnosti i obrnuto. Isto tako neko može zadovoljavati kriterijume za granični poremećaj ličnosti a da pri tome ne zadovoljava kriterijume za disocijalni (psihopatski) poremećaj ličnosti i obrnuto.

Shodno tome u međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja ICD-10, koja se koristi i kod nas alkoholizam se obeležava šifrom F 10, dok se granični poremećaj ličnosti obeležava šifrom F 60.3 a disocijalni (psihopatski) poremećaj ličnosti šifrom F 60.2 (svi poremećaji ličnosti smatraju se srodnim poremećajima i obeleženi su šiframa od F 60.0 do F60.9).

Međutim mnogi simptomi kod graničnog poremećaja ličnosti i kod disocijanog poremećaja ličnosti mogu biti isti. Ipak kod disocijativnog poremećaja akcenat je na gruboj nezainteresovanosti za osećanja drugih, nepoštovanju socijalnih i društvenih normi (sukobi sa zakonom), dok je kod graničnog poremećaja akcenat na impulsivnim radnjama bez razmišljanja o posledicama i na emotivnoj nestabilnosti. Krajnje uprošćeno govoreći osoba sa asocijalnim poremećajem neće biti sklona suzama, osećanja drugih ljudi je neće pogađati a dominantno osećanje će biti ljutnja. Za razliku od nje osećanja granične osobe će se kretati u rasponu od ljutnje do tuge i obrnuto, i ona može biti duboko potrešena osećanjima drugih osoba, čak i ako ih ne poznaje.

Treba uzeti u obzir i sledeće. Kada govorimo o kategorijama kao što su granični poremećaj ličnosti, psihopatski poremećaj ličnosti (taj naziv je danas zamenjem disocijalnim poremećajem ličnosti), alkoholizmu, mi zapravo govorimo o psihijatrijskim dijagnostičkim kategorijama. Mi nažalost u psihijatriji još uvek nemamo dovoljno znanja o tome šta je uzrok određenih mentalnih poremećaja, tako da su dijagnostičke kategorije napravljenje na osnovu grupa dominantnih simptoma (sindroma) koji se često javljaju zajedno, a ne na osnovu našeg znanja o uzrocima koji do tih simptoma dovode. Mi dakle, kada govorimo o psihijatriji još uvek nemamo dovoljno znanja o tome da li smo naše dijagnostičke kategorije dobro razvrstali i da li takav način razvrstavanja uopšte ima smisla, odnosno da li je postojeća klasifikacija dobra osnova za razumevanje uzroka poremećaja ili nije. Mišljenja među stručnjacima su podeljena.

S poštovanjem,
Nikola