asked 10 years ago
Resila sam da vam se obratim jer nemam kome drugo, potrudicu se da budem detaljnija. U braku sam vec 7 meseci, 4 godine pre braka su najlepsi deo mog zivota izlasci, druženje , poso. Inace dolazim iz velike porodice živila sam sa roditeljima braćom njihovim ženama i njihove deca ali mi to nikad nije smetala volila sam tu atmosferu u kuću. Sa mužem mi bilo lepo pre braka svadjali smo se al sve u normali. Sa njim zivim u inestrasnstvo, sami smo u stanu on radi a ja jos ne znam jezik, nemam ni jednu drugaricu izlazim po nekad kod njegovih. Od kad sam dosla mogu reci da ne mogu da preopznam sebe ne secam se kad sam se nasmejala bas iz srca , osecam se usamljeno bez vredno i kao da lutam bez cilja, sa mužem se svadjam vrlo cesto i zbog sitnica dok sam ranija bila jako mirna retko sam učestvovala u svadje a sad da me u sred noći pitate zasto sam se svadjala ne mogu se setiti ali osecam jak bes i nervozu. Cak sam pocela da budem agresivna da ga guram bacam stvari vredjam pcujem sto ranije definitivno nije bilo normalno. Postala sam ljubomorna i pocela sam da pravim scene za sitnice koje ranije nisam primecivala. Izlazim cesto u gradu i sa njim i sama ali nije to to, sa njim kao da nemamo temu kad sam sama pokajem se sto sam izašla jer me samo hvata nervoza i dosadno mi je, pokušala sam i da citam knjige i gledam serije ali opet isto. Trudimo se i on i ja ali posle par dana opet, on mi stvara nervozu i cesto ga mrzim jer mi smeta kao npr sto kad dodje sa posla ne dodje da ruča vec razgovara telefonom ili pusti tv želi uvek da bude po njegovo za nista me ne pita vec sam donosi odluke inace smo vec 5 godina u vezi ali i kad se on potrudi primetim sebe da sam jako hladna i sama ga ignorisem. Cesto pocnem da placem iz čistog mira osecam se bas čudno i ne prepoznajem sebe. Cuje se stalno sa svojim sa sestrom prijateljima ali nemamo zajedničke teme ko nekad jer nismo u istom okruženju . Trebalo bi za par dana da pocnem sa jezični kurs ali se plasim opet da ne bude isto..Da li je to sve normalno ili mogu na neki nacin da pomognem sebi?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Živeli ste u velikoj porodici gde ima puno ljudi i dece. Naviknuti ste na taj ambijent, na porodičnu vrevu, na žubor života. Onda ste odjednom otišli daleko i ostavili toliko toga što volite. Iz jednog osmišljenog života na koji ste bili navikli i koji se razvijao godinama otišli ste u drugo carstvo gde vam je sve tuđe i strano. Otpočeli ste zajednički život sa osobom sa kojom ranije niste stanovali. To su ogromne promene i Vi možda niste bili svesni da ćete morati ozbiljno da radite na adaptaciji, da ćete svoj život takoreći graditi ispočetka i verovatno niste osmišljali strategije.
Potpuno je prirodno da sada u sebi osećate snažan konflikt. S jedne strane udali ste se i osećate da vas to obavezuje da ostanete u ovom novom carstvu. S druge strane u vama sigurno ima mnogo žala za onim što ste ostavili. Osećate se zarobljeno, kao ptica u kavezu i zato osećate ogroman bes.
Vaš partner ne razume veličinu vaše žrtve i vašu ogromnu potrebu da vam sada on nadomesti sve ono što ste izgubili. Vi s druge strane verovatno ne vidite da ste se sada potpuno usmerili na njega i da imate potrebu da vam on sada bude sve, da vam zameni toliko toga, što je zapravo nemoguće.
Potrebno je da se suočite sa svojim osećanjima, da ih razumete i pomognete drugima da ih shvate i da nađete način da ih izražavate pre nego što narastu do nekontrolisane sile. Ona vas neće lako napustiti i budite spremni da će dolaziti u talasima. Potrebno je da tražite način da ih izrazite tako da nikoga ne povređujete. Budite spremni na to da će žalovanje za vašim prethodnim životom biti proces koji može trajati i godinama. S obzirom da je promena velika i da ste u sve ušli nespremni (za tako veliku promenu nikada se i ne možemo zaista pripremiti) prirodno je da imate jak otpor. Emocionalno rasterećivanje pomoći će vam da ga umanjite. Ako nije previše često plakanje je zdrav način pražnjenja.
Druga važna stvar je strategija adaptacije. Jezik možete početi učiti još danas, uz pomoć interneta, pa razmislite zašto do sada niste. Možda je odgovor u otporu koji osećate. Od velike je važnosti da meditirate o tome šta je aktivnost ili zadatak koji bi vaš život tamo ponovo mogao da učini smislesnim. Na primer jedna moja klijentkinja, kada se našla u sličnoj situaciji uspela je da se zaposli u srpskom obdaništu. Ponovo je bila okružena decom a svoju ljubav prema otadžbini uobličila je u priče kojima je pokušavala, mališanima iz dijaspore, da približi njihov zavičaj. Meditirajte o toma šta bi vas tamo moglo ispuniti. Napravite planove šta sve možete raditi, tražite smisao u toku svakog dana. Tražite nove sadržaje koji bi vam prijali. Na primer možete se baviti sportom, plivati, raditi jogu i uz sve to upoznavati nove ljude u nastojanju da sklopite nova prijateljstva.
Što se partnera tiče lako će vam se desiti da ga sada preopteretite sobom, jer ste ostali bez svega a on vam je jedini ostao na raspolaganju. To je zgodna pozicija da razvijete snažnu zavisnost i posesivnost što će njega gurati dalje do vas. Bavite se traženjem načina da mu priđete, učite da razgovarate, da se razmenite, da kažete jedno drugome ono što osećate tako da vas on može razumeti i da slušate i razumete drugog. To su velike veštine koje možete razvijati čitav život. Studirajte udžbenike o partnerskim odnosima, a preporučujem vam i naše članke o [url=http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-s-kojima-nam-se-moete-obratiti/ljubav-i-zaljubljenost.html]pravoj ljubavi, zaljubljenosti[/url] i sličnim temama.
Imate dakle veoma mnogo posla i možda će vam u svemu tome trebati puno pomoći i podrške. [url=http://www.psiho.slavisa.us/psihoterapija.html]Psihoterapija[/url] se sada može izvoditi i preko skajpa pa nam se možete obratiti ako odlučite da nas uključite u tim ljudi koji brinu o vama, a koji ćete nadam se početi da stvarate.
S poštovanjem,
Nikola