Postovanje! Ne znam kome da se obratim u vezi ovog mog problema,a vas sajt cesto posecujem,pa sam odlucila da napisem sta me muci. Imam problem sa majkom…ona se prema meni uvek ponasala kao da sam glupa ili sta vec.. Imam 28god,u braku sam 4god,odgovorna sam i organizovana osoba…a ona se i dan danas ponasa prema meni kao prema detetu,kao da ja nista ne znam,kao da sam nesposobna. Kad sam bila mladja stalno smo se svadjale,govorila mi je stvari kakve (ja mislim) nijedna majka ne bi trebalo da govori svom detetu,bila je stroga,nervozna konstantno,negativna…dok sam ja uvek pozitivna,vesela,optimista…nekad mi se cinilo kao da je to nervira i hoce da budem negativna kao ona. Nikad me nije podrzala u necemu,verovala u mene…svaki nas razgovor zavrsavao se svadjom i vredjanjem sa njene strane dok meni nije pukao film i otisla sam od kuce,zivela sa deckom 2god,onda se izvinjavala i nagovarala me da se vencam s njim,sreca pa je nisam poslusala jer smo raskinuli,nije to bilo to vise. Vratila sam se kod mojih,tad je bila malo mirnija…posle nekog vremena ja sam se udala za mog muza …eto od tad je proslo 4god i ona i dalje pokusava da mi komanduje,da me nagovara da radim kako ona misli da treba…nekad je poslusam a nekad ne,moj muz ludi od toga i govori mi da prestanem da je slusam i da radim kako ja hocu,ali ja nikako da se resim toga,ona me tako ubedi da mislim da je uvek u pravu. Trenutno radimo na istom radnom mestu sa dosta ljudi i njenih prijateljica…ona se i tamo ponasa kao da sam dete,osecam se kao da sam glupa i nesposobna i kontam da i ti ljudi misle tako zbog njenog odnosa prema meni…a nisam,vredna sam i napredujem,ucim…hvale me,imam podrsku,samo ona ne veruje u mene i to me boli (cim pomislim na to,odmah mi krecu suze na oci). Inace sam nesigurna osoba i nemam bas puno samopouzdanja. Tata je drugaciji od nje,baka me uvek podrzava,baka (njena majka) je puna optimizma,podrzava me i veruje u mene,sve ce da ucini za nas unuke…volela bih da je mama kao baka. Ne znam zasto se ona tako ponasa. Imam mladju sestru i prema njoj nije takva,sestra je nikad nije slusala i radila kako ona kaze…vidim da i njoj pokusava da pametuje,ova je ne ferma. Razumem ja da ona svojoj deci zeli samo najbolje,ali preteruje. Evo npr na poslu…ona se zeza,provaljuje,a cim se ja sa nekim nasalim ili se zezam ona odmah kao ne glupiraj se ovo ono…umesto da joj bude drago sto se zabavljam,sto sam druzeljubiva,sto ljudi vole da se druze sa mnom…Rekla sam joj sto puta,pricala sa njom,ali ne vredi,ona samo po svom,samo da je ona u pravu. Mada ja mislim da je ona dosta nesigurna…I znam da je osetljiva i nije toliko jaka koliko deluje tako. Sta da radim,kako da promenim to? Da li postoji neki nacin…kako da se ponasam ili nesto da bih promenila takav odnos? Hvala vam punoooo!